а признање је добио за роман “Сасвим скромни дарови” (“Архипелаг”, 2011), који има четири издања, а једно је електронско.
Угљеша Шајтинац (Зрењанин, 1971) живи у родном граду, драматург је и драмски писац, приповедач, романсијер и професор на Академији уметности у Новом Саду. Превођен је, игран и награђиван и за прозно и за драмско стваралаштво, књижевним и позоришним наградама. Његов рукопис обилује завичајним банатским колоритом, који лако досеже универзална значења. Најновију књигу, а то је збирка прича “Банаторијум” (“Архипелаг”, 2014) представио је на недавно завршеном 59. међународном сајму књига у Београду. Јесу то Шајтинчеве приповести о Банату и Банаћанима, али из њих следи порука да је санаторијум - цео свет.
Објасните нам разлику између Франкфуртског и Београдског сајма књига. Како је било на београдском, у сусрету са читаоцима “Банаторијума”?
- На Франкфуртском дефилују издавачи, а на Београдском посетиоци. Само последња два дана на првом су отворена за грађанство. Што се тиче понуде, Франкфурт је вероватно јединствен на свету. Књиге о апсолутно свему што можете да замислите. Платите себи штанд и продајте шта вам је воља.
Што се тиче сусрета са читаоцима, књига је тек изашла, неколико примерака сам потписао, то је то. Читаоци су иначе пристојни људи, мало померени али то је оно што их чини посебним.
Наслов ваше најновије књиге “Банаторијум” невосмислено вуче у правцу неког санаторијума. Да ли вам ваши Банаћани замерају што се са њима тако шалите, и кроз ову и кроз друге своје књиге?
- Ја се са њима уопште не шалим. Банат је место мог рођења, живота и смрти, ма где ме затекла. Зато не могу да се опуштам и опраштам. Свет је у нама и ми смо у свету, како се шта зове, то је већ питање географије. Једноставно, брига ме шта ми ко замера. Ко замера, има проблем. Да сам нормалан а не тамо нека будала-писац ја бих мене сачекао и задавио. Овако, вребам се дуго и чекам. У међувремену настаје запис о самоухођењу.
Радмила Лотина
(Опширније прочитајте у нашем штампаном издању од суботе, 8.новембра)
