Небојша Ђорђевић заједно са колегиницом глумицом Драганом Обрадовић потписује драматизацију и режију ове представе.
Година 2023. званично је проглашена за "Годину кнеза Михаила Обреновића" и данас, 16. септембра навршава се 200 година од његовог рођења.
Ауторка драме Злата Типолд била је надахнута делом "Бездно" књижевнице Светлане Велмар Јанковић, и приказала однос кнежевског брачног пара, Михаила Обреновића и аустроугарске грофице Јулије Хуњади Обреновић.
Многим драмским уметницима може бити велика одговорност када тумаче историјску личност и то ни мање ни више великог кнеза Михаила Обреновића у дуодрами "Што се боре мисли моје".
"Трудим се да свакој својој улози приступам са подједнаком озбиљношћу и одговорношћу како бих себи створио услове за игру. У случају кнеза Михаила интуиција као неизбежна компонента сваког мог процеса, водила ме поред глумачког и у ауторство драматизације и режије. Дубоко интимно осетио сам дужност да све замишљено спроведем у дело, како бих открио сву комплексност нашег великог хуманисте, просвећеног владара и искреног родољуба", истакао је глумац Небојша Ђорђевић који од децембра 2022 игра Михаила Обреновића.
Ова историјска мелодрама настала је у сарадњи са Историјским музејом Србије услед жеље ауторског тима да се очува сећање на тешки, изразито значајни, али и ослободилачки период српске историје у 19. веку.
Увек се поставља питање да ли је комплексније када се игра стварна особа, него фиктиван лик из савремене тематике, односно имају ли глумци осећај веће одговорности.
“Играње историјских личности мени је право задовољство, опрез, сумња, а понекад и непријатност, јер је бављење истином у правом смислу речи. То не искључује могућност да се то исто догоди у раду на неком лику из књижевног дела. Суштина је на крају доћи до позоришне истине коју публика доживи и препозна, то је права радост", оценио је Ђорђевић за Тањуг, иначе првак Народног позоришта Приштина са седиштем у Грачаници.
Двоје глумаца ће вечерас играти дуодраму у Позоришту Славија, у име обележавања изузетно великог јубилеја – 200 година од родјења кнеза Михаила Обреновића (Крагујевац, 16. септембар 1823 – Београд, 10. јун 1868).
Након тога, представа ће путовати и у Прибој на фестивал “Дани Данила Лазовића” који почиње 18. септембра.
"Вечерашње изводјење јесте врло посебно. Нарочито јер је подударност тога доба са данашњицом фасцинантна. Поред репертоарског играња у позоришту Славија, у плану је даљи фестивалски живот представе, као и играња по Србији и региону, а и шире", најавио је главни глумац, позоришни кнез Михаило Обреновић.
Према његовим речима, представа "Што се боре мисли моје" свакако је посебан начин да се сачува успомена на лик и дело овог племенитог српског владара и човека.
Тим поводом, она је уврштена у културно-уметнички програм града Крагујевца, родном месту Кнеза, који ће низом различитих манифестација обележити овај јубилеј.
Ускоро нас очекује београдска премијера новог домаћег филма који носи назив као ова представа.
Премијерно је приказан синоћ у Крагујевцу где је и родјен Михаило Обреновић.
Ђорђевић сматра да ова историјска личност заслужује да се у години јубилеја реализују мултимедијални пројекти о њему, тако да апсолутно подржава све пројекте везане за овако важне и значајне личности и теме.
Њихова премијера била је 16. децембра прошле године, пре године јубилеја игром случаја, а он се нада да ће таквих пројеката бити што више и после.
Гледајући данашњу продукцију играног програма на малом и великом екрану, аутори се у доброј мери окрећу епохи, историји, као да их знатно више занима прошлост од садашњости.
Тако и у новој представи одлази се два века раније.
Можда креативцима заиста историја нуди много више инспирације данас за стварање уметничког дела.
"Мислим да је поред инспирације и ствар актуелности садржаја. Нажалост и на срамоту ми смо земља која предњачи у свету по броју атентата на своје значајне личности и владаре, примера има и у скоријој историји. Овакве приче треба да нас опомињу, али и оплемењују", истакао је за Тањуг глумац, коредитељ и коаутор драматизације текста.
Небојша Ђорђевић је ангажован у добром делу репертоара свог матичног театра Народно позориште Приштина, у Грачаници и тамо је већ тумачио хероје, снажне личности из епохе као Бановић Страхиња у истоименом комаду Борислава Михајловића Михиза, или "Усуд по Григорију", па и старогрчке комедије "Лизистрата" Аристофана, односно "Она која распушта војске" Бобана Скерлића.
Репертоар овог позоришта се темељи на оваквим тематикама класике.
"Још на факултету уживао сам у раду на класици и антици. Ти потентни садржаји су архетип истине. Данас се са истом страшћу бавим тиме, где год да сам ангажован и уживам у разноликости репертоара свог матичног позоришта", нагласио је драмски уметник.
Различити редитељи су последњих година радили у НП Приштина, разни се враћају више пута (Милан Караџић, Бобан Скерлић).
Ђорђевићу је драгоцена сарадња са већином редитеља, не би никога посебно издвајао, улога има много и свака му је посебно искуство.
У тој хиперпродукцији својих улога, чини му се да готово нема комада у коме не глуми.
Небојша Ђорђевић је ретко најангажаванији глумац у једном позоришту, више него било који колега у другим театрима, прави првак, присутан у готово свакој представи.
Некима са стране може бити невероватно да игра истовремено у толиком броју наслова јер га оћигледно редитељи увек бирају за своје пројекте.
"Трудим се да негујем љубав према свом послу и животу уопште, те у томе уживам", рекао је свестрани уметник.
У представи "Што се боре мисли моје" колегиница Драгана Обрадовић и Небојша Ђорђевић истовремено су и редитељи, али и писци драматизације.
На тај начин имају истовремено више уметничких позиција у пројекту, и што вуче Ђорђевића да прошири своје ангажмане.
"Глума је моје примарно опредељење. Ако ме нешто буде привукло и инспирисало, макар слично као рад на представи "Што се боре мисли моје", нећу се либити уласка у нове изазове", закључио је за Танјуг глумац Небојша Ђорђевић, позоришни кнез Михаило Обреновић.
