И овог пута смо их доживели, гледајући виртуозност солиста и првака Њујорк сити балета, који су наступили тачно годину дана након што је њихово гостовање отказано прошле године због пандемије.
У Америци су ови плесачи месецима након тога били ускраћени за наступе, а како је подсетила директорка Београдског фестивала игре Аја Јунг, обраћајући се са сцене непосредно пред њихов наступ у СНП-у, вирус је угасио две трећине уметничких професија баш у њиховом граду и немилосрдно исељавао људе, којима се до тада сваке вечери дивило и аплаудирало, оне који су чинили обичне животе посебним.
- Прошло је дванаест месеци од како су ови уметници наступили у Тел Авиву и Будимпешти, а онда, уместо да их сачекамо овде у Новом Саду и Београду, вратили смо их првим, односно последњим авионом за Америку. И све то време публика БФИ углавном чува улазнице, распитује се, и стално чека овај, и све друге наступе. Озбиљан је то разлог да не одустанемо. Програм, баш као и пунолетство вас тера, да покажете сву озбиљност, упорност, одговорност. У име свих оних претходних седамнаест година, које такође нису биле једноставне. Вирус и даље режира, и сурово се поиграва са свима нама. Још увек узима животе, плаши нас, пуни болнице, мења планове, приземљује авионе, затвара аеродроме, уводи страшне мере, али смо вечерас ту, у позоришту, свесни да је све ово што данас живимо, упркос невремену, једна од оних животних прича, важна за ове, и све друге уметнике, за уметност, и нас саме. Прича која повезује Њујорк и Нови Сад, чинећи дистанцу занемарљивом – истакла је Аја Јунг.
Кореографске нумере, које су осмислили и класици попут Жоржа Баланшина, као и савремени аутори, па и сами играчи, низале су се на сцени СНП – а, уз звуке музике широког дијапазона, од Чајковског, Адама, Бизеа, Вијењавског и Пјацоле, до Мајка Yексона. Гледали смо, између осталих, нумере класичног Па-де-деа, као “Дијаманте”, у кореографији легендарног Жоржа Баланшина, на музику Чајковског. Музика Мајкла Yексона, инспирисала је играче Дениса Дрозиука и Антонину Скобину, да осмисле и изведу кореографију под називом “Неодољиво”. На музику Хенрика Вијењавског, коју су уживо изводили Ана Силвестру за клавиром, и Рафаел Бутару на виолини, кореографију Јохана Коборга, под називом “Ђаволци”, извео је изузетни плесач Данијел Улбрихт.
Он је био и један од плесача, уз Дениса Дрозиука и Јозефа Гатија, који су осмислили кореографију „Три мушкарца“, рађену на музику Астора Пјацоле, и њеним извођењем маестрално завршили ово блиставо балетско вече, уз буран аплауз, који би сигурно био праћен и звиждуцима одушевљења, да то нису онемогућиле маске на лицима публике.
Захвалност на подршци Београдском фестивалу игре, која није изостала, упркос бројним отежавајућим околностима због пандемије, са сцене је Аја Јунг упутила многима, најпре управи чувене америчке трупе Њујорк сити балета, због сарадње, „какву нису могли ни да замисле“, затим Баланшиновој фондацији, и играчима које смо гледали, али изнад свега публици, због које се игра наставља, баш у Новом Саду. Звезде Њујорк сити балета наступиле су синоћ у Југословенском драмском позоришту у Београду.
Поред Управе СНП а, Аја Јунг је навела да огромну захвалност дугују Министарству културе и информисања Србије, Покрајинском секретаријату за културу, Граду Новом Саду, Граду Београду и многим компанијама.
Н. Пејчић
