Потрошња шећера може створити краткорочни пораст и искру енергије у телу. Неке студије сугеришу да шећер изазива зависност као и поједини опијати.
Људи често уживају у ослобађању допамина које доноси шећер, јер једноставно речено шећер активира центре за награду и задовољство у нашем мозгу на исти начин на који то раде супстанце које изазивају зависност.
Због зависничке природе шећера, дугорочни здравствени ефекти попут гојазности и дијабетеса представљају ризик од прекомерног уживања у шећеру. Слично другим компулзијама или зависностима у понашању, зависност од шећера је посебан ризик за људе с лошим расположењем, анксиозношћу и стресом.
Темпо данашњег човека је прилично изазован, захтеван, пун стреса и обавеза које морамо да завршимо, а уместо да се одморимо - ми посежемо за шећером.
Људи који пате од сталног умора често занемаре моћ одмора, већ посежу за слатком храном богатом брзим шећерима како би подигли ниво енергије.
Шећер ослобађа ендорфине у телу и комбинује се са другим хемикалијама у телу, што доводи до налета енергије. Једном када неко ментално повеже шећер са помоћи у обезбеђивању енергије, може постати зависан од њега (обично ненамерно).
Људи могу почети да жуде за шећером како би уравнотежили раздражљивост, емоционалне падове и друга стања. У овом тренутку често постоји мала контрола над навикама у исхрани, а развила се и зависност од шећера.
Нека од истраживања показују да су емцоије у директној вези са потребом и жудњом за слатком и укусном храном.
Зависност од шећера и емоционална исхрана
Људи могу сматрати примамљивом способност шећера да обезбеди тренутну енергију, у комбинацији са добрим укусом слатке хране.
Шећер некима пружа „брзо решење“ током дугог и стресног дана. Многи који трпе емоционално стресне ситуације често се окрећу чоколади или сличним слаткишима да би се утешили у тешким временима.
Међутим, већа је вероватноћа да ће они који се окрећу шећеру да би решили емоционалне проблеме постати зависни.
Други показатељи зависности од шећера за емоционално олакшање су повећање телесне тежине и потешкоће у фокусирању на свакодневне обавезе. Ови нежељени ефекти могу оштетити самопоштовање, изазвати осећај беспомоћности и нижу самопоштовање, а ово заузврат доводи до веће потрошње шећера.
Најновије америчко истраживање, обављено на лабораторијским пацовима, пружило је још један доказ да шећер може да изазове зависност, што већ знају многи који држе дијете.
Конзумирање знатнијих количина шећера може да делује на мозак на начин веома сличан оном који се јавља код употребе дрога, упозорио је Барт Хебел са Универзитета Принстон, а преноси Ројтерс.
Зависност од шећера и анксиозност
Анксиозност и жудња за шећером, истиче нутрициониста Јована Живић, имају директну везу.
Поремећаји у исхрани као што су преједање или анорексија јављају се из основних разлога. Често се особа која пати од таквих поремећаја бори из психолошких и емоционалних разлога.
Исхрана под стресом је уобичајен пример везе између поремећаја у исхрани и анксиозности, а потрошња шећера се обично повезује са исхраном под стресом.
Шта се ту заправо дешава?
Анксиозност изазива ослобађање хормона стреса кортизола у телу, што код неких може потиснути апетит. С друге стране, стрес може да подстакне људе који већ воле шећер на већу жељу.
Када се зависност од шећера јавља заједно са јелом ради смиривања анксиозности, крајњи резултат је обично повећање телесне тежине.
Упркос томе што шећер у почетку повећава ниво серотонина у мозгу, он може погоршати анксиозност, јер низак ниво шећера ствара осећај умора и депресије.
Међутим, многи људи воле слатко, па је тешко утврдити да ли је то зависност или само ствар укуса/жеље.
Ово су неке од питања која вам могу помоћи:
Да ли се осећате као да немате контролу над тиме колико шећера једете?
Размишљате ли о шећеру цео дан?
Да ли једете шећер током дана или осећате да једете више шећера него што би требало?
Да ли после свакокг оброка имате потребу да се „засладите“?
Да ли сте гладни или вам се једе искључиво тај колач, торта и слично?
Када је у питању разбијање зависности од шећера, нема брзог решења. Правите значајну промену начина живота и будите свесни да ће вам бити потребно време и труд.
Ово су неки од савета које можете применити:
Прво похвалите себе уколико сте освестили проблем.
Не избацујете нагло шећер из исхране, већ постепено смањите количину (будите свесни да ће вам бити потребно време – гледано кроз праксу промене се могу осетити после првог месеца).
Уоброчите се и тиме обезбедите адекватну количину енергије.
Уносите довољно енергетски вредних нутријената (масти, протени, здрави угљени хидрати, влакна).
Хидрирајте се – често мислимо да смо гладни, а заправо смо само били жедни.
Уведите физичку активност у свакодневни распоред – физичка активност вам може помоћи у подизању расположења.
Уносите здравије угљене хидрате – житарице, воће, неке врсте поврћа.
Курир.рс/ Дневник
