Знам да многи помисле на анархију када се спомене реч слобода, али то је само једна од условљености нашег ума коју смо прихватили да нам буде усађена. То је један од разлога због којег нешто тако природно, људско и пријатно, доживљавамо са дозом одбојности, јер слобода, како је нашем уму наметнуто, аутоматски подразумева и нешто дивље, неукротиво, па чак и опасно.
Дошло је време, и ох, како ме то радује, да наша свесност превазилази ограничења нашег ума који је тако затрпан разним уверењима да не кажем убеђењима, да је потпуно убедачен. Идући познатом и удобном линијом конфора и мањег отпора, дозволили смо да нам умови буду натоварени којекаквим уверењима о пожељном статусу, потребама и свим тим илузијама којима држимо себе заробљеним у овом материјалном свету зависећи искључиво од спољашњих околности. Решетке које нас држе у тим затворима сачињене су од вештачке сигурности, и врло су климаве. Константно нас држе напетим и у страху од страха. Живимо као заточеници сопственог страха у вечитом бекству од тог истог страха: да немамо довољно, да нисмо довољно добри, успешни, вољени и признати... Слобода је нешто што потајно, у најдубљмим деловима своје душе желимо, али смо ето, научени да је се и плашимо. Ко нас је то научио? Па наш ум. Он стално врти неке старе догађаје, тражи решења да нас заштити од било какве непријатности и наша искуства, кроз која једино стварно учимо, наш ум види као непожељна. Није ум крив. Он је тако дизајниран. Он доноси логичке закључке на основу искустава или на основу научених образаца понашања које врти у круг. Ум није способан да види ширу слику, није способан да осети танане импулсе које само срце може да препозна. То је зато што ум ради линеарно, а наше срце осећа све димензије постојања. Кроз генетско и друга наслеђа, ми још увек вуглимо са собом разна условљавања којима је истекао рок трајања хиљадама година уназад.
Крајње је време да се уместо на закључке ума, сконцентришемо на осећаје из срца. Не морамо да познајемо никакву технику, методу, да пратимо неке битне учитеље и прочитамо стотине приручника. Потребно је само да више обратимо пажњу на себе, да у себи пронађемо разлоге зашто се тако осећамо. До сада смо ваљда већ научили да све што се догађа споља јесте само одраз нечега сличног што и сами у себи имамо, време је да то нешто полако откопавамо и пуштамо уз свест да нам више не треба. Много тога је наслеђено из далеке прошлости и нема реално везе са нама, али нас мучи, привлачи својом вибрацијом непожељне околности у наш живот и не да нам мира. Слобода је кад се ослободимо свега што није наше и када радимо оно у чему се осећамо добро чинећи при томе добро и другима. Слобода је кад откријеш ко си и даш себи слободу да будеш баш то што јеси. Зато сам ја ових дана помало шашава. Размичем решетке, напуштам старе обрасце понашања, шалим се, плешем и уживам. Ја сам моја слобода!
Нина Мартиновић Армбрустер
