Мислим да је на ово питање врло тешко наћи одговор, јер прави их свако — народ, углавном младеж, јер жаргоном се користе углавном млађи људи, међутим, има више типова жаргона, па самим тим и више типова људи који га стварају, тј. више друштвених група. Једноставно, неко нешто измисли, буде духовит или слично, другима се свиди па прихвате...
ШАТРО, ГИСТРО, ЋАЛЕ, КЕВА, ШТАЈГА, ЋУЗА…
За неке од тих израза имамо „изворе”: ШТАЈГА је немачка реч Стеиге /штајге/ у изворном значењу „стрмина, успон”, док је то код нас опет жаргонски речено: „улица црвених фењера”, тј. више новинарским жаргоном: „шеталиште девојака сумњивог морала”... ЋУЗА је затвор, а како је настала... Бог зна!
Морам нешто да поделим с вама... МУТАН у ужичком жаргону је општи израз за некога ко је на неки начин занимљив или необичан, леп, али у сваком случају у позитивном контексту. У савременом говору, најбољи превод за МУТАН би вероватно било „кул”.
У Далмацији се за некога ко је симпатичан каже „смишан”! Па кад неки Далматинац каже: Баш је смишна она мала, значи да креће у удварање!
Наташа Мирковић
