КО ЈЕ ПРОМИСКУИТЕТНИЈИ: ЖИВОТИЊЕ ИЛИ ЉУДИ? Погодите које место заузимамо на листи!
Људи су много моногамнији од наших рођака примата, али мање од даброва, каже нова студија.
Истраживачи са Кембричког универзитета анализирали су однос између броја браће и сестара са истим родитељима и броја полубраће и полусестара код више животињских врста, као и различитих људских популација у прошлости.
Врсте и заједнице које су моногамније чешће имају већи број браће и сестара са истим родитељима, док оне које су полигамне или промискуитетне производе више полубраће и полусестара.
Нaучници су употребили рачунарски модел и податке о браћи и сестрама добијене путем генетских студија о људима и другим животињама како би проценили нивое моногамије.
Утврђено је да даброви имају степен моногамије од 72%, док су људи на нивоу од 66%, мало више од мерката са 60%. Све три врсте припадају такозваној „првој лиги“ моногамије.
На другом крају спектра, делфини и шимпанзе имају степен моногамије од само 4%, док су планинске гориле на 6%.
„Ово није прва студија која користи пропорције браће и сестара као меру моногамије, али јесте прва која упоређује људе са другим врстама сисара“, кажу истраживачи.
Моногамија се дуго сматра кључним фактором друштвене сарадње која је омогућила људима да доминирају планетом.
Нивои моногамије код људи израчунати су помоћу генетских података са археолошких локација и етнографских података из 94 различита људска друштва, с тим да праксе парења и брака значајно варирају.
„Иако су антрополози с правом заинтересовани за разумевање ове разноликости, понекад је корисно направити корак назад и размотрити обрасце широм врсте и какав положај заузимамо међу сисарима“, кажу истраживачи.
Просечан ниво моногамије од 66% код људи значи да смо на седмом месту од 11 врста у студији које се сматрају социјално моногамним, тј. да су склоне дугорочним везама две јединке.
Истраживаче није изненадило то што је просечан број деце са истим родитељима код људи у истом опсегу као код других моногамних сисара. Међутим, изненађујућа је била потпуна одвојеност између људи и немоногамних сисара: људска друштва са најнижом пропорцијом деце са истим родитељима (26%) била су и даље изнад нивоа највише рангиране немоногамне врсте сисара (22%).
Ови налази подржавају научно гледиште да је моногамија доминантан образац парења код људи. Главни налаз је јасан: људи су много више моногамни него већина наших најближих животињских рођака.
„Људи су у ‘првој лиги’ заједно са врстама као што су даброви и меркати, што показује да је стабилно упаривање уобичајеније код људи него код сродних животиња попут шимпанзи или горила, где је више партнера у парењу стандард“, кажу истраживачи.
Све у свему, ово истраживање нас подсећа да, иако су људи релативно моногамни у поређењу са већином сисара, наш друштвени успех вероватно проистиче из мешавине моногамије, рођачких мрежа и културних институција, а не само из стратегије парења.
