До сада смо уложили 300 милиона евра и план нам је да у следећих пет година инвестирамо још толико, поручује Ђованети.
Компанија планира и да изађе на Београдску берзу до краја године и тако оствари прву ИПО (иницијалну јавну понуду акција) у Србији после 78 година.
Идеја је да повећамо деонички капитал, не да продајемо акције, већ увећавамо деонички капитал како бисмо привукли нове инвеститоре и наставили с нашим инвестицијама на српском тржишту, објашњава Ђованети.
Ова српска компанија се налази у стопроцентном власништву италијанске компаније Fintel Energia Group SpA, која је листирана на Миланској берзи 2010. године
Ако одете у Вршац моћи ћете да видите више од 100 људи који раде на Кошава пројекту, 50 ради на изградњи трафо станице, а још стотињак ради на изградњи темеља за саме машине, наводи Ђованети и каже да турбине за Ветрењаче у Вршцу треба да стигну из Данске у септембру, а до краја 2019. иградња ветропарка треба да буде завршена.
Највећи пројекат компаније ветроелектрана Кошава, 1. фаза од 69 MW мегавата је тренутно у изградњи, као и осталих седам ветроелектрана које су планиране да буду изграђене у наредним годинама.
Како паметно инвестирати и донети одлуку о инвестирању, шта значи долазак великих компанија попут Финтела у Србију и улазак на берзу грађана и предузећа, биле су главне теме данашњег панела „Како паметно инвестирати?“, у организацији Српске асоцијације менаџера (САМ).
На панелу на ком су учествовали извршни директор Финтела Тициано Ђованети, Раде Ракочевић, члан САМ-а и власник инвестиционе компаније Senzal Capital, Слободан Ђиновић, члан УО САМ-а и генерални директор Орион Телеком компаније, Синиша Крнета, директор Београдске берзе и Ивана Станковић, менаџер у PwC-u, говорило се и о брзини којом се инвестиција може претворити у новац, као о најважнијем критеријуму код краткорочних инвестиција.
Директор Београдске берзе Синиша Крнета оцењује да долазак компаније која инвестира у развој ветропаркова није најважније питање за Београдску берзу, већ колико овакве инвестиције значе за економију Србије.
Сматра да је берза за многе грађане али и приватнике у земљи и даље „баук“, иако је берзанско пословање и инвестирање у акције у свету одавно уобичајен начин пословања.
Објашњава да приватизације у Србији нису рађене кроз берзу како је то у неким земљама урађено, а да се та сфера тржишта код нас почела развијати тек 2007. године, свега годину дана пред светску економску кризу.
Учесници панела су оценили да је неопходно радити на едукацији како грађана, тако и приватних инвеститора у земљи како би се укључили у трговину акцијама што је један од значајних начина да развије домаће пословање.
