Оцењује се да је тај потез последица већ пет година негативних каматних стопа.
Политика, чији је циљ био да спречи јачање швајцарског франка, налагала је банкама да плаћају накнаде Швајцарској националној банци, па су у неким случајевима банке део тих додатних трошкова пребациле на своје најважније клијенте, преноси ЦНН.
Таква политика се показала непопуларном код клијената који су навикли да зарађују од камата на својим депозитима, и сада разматрају како да избегну плаћања тих трошкова.
Норман Виламин, главни инвестициони директор за приватно банкарство у швајцарском УБП-у, рекао је да је ограничени број клијената свој новац већ повукао.
"Банка испитује све опције с клијентима, али банке полако губе могућност избора у покушају да нађу начин да не наплаћују чување великих износа новца", каже Виламин.
Подсећа се да су негативне каматне стопе, које су се појавила 2015. године у Швајцарској, отежале су банкама да остварују профит од позајмица и хипотека.
Швајцарска инвестициона банка Цредит Суише (ЦС) најавила је прошле године да ће применити негативну каматну стопу од 0,75 одсто за износе веће од два милиона швајцарских франака (2,1 милиона долара).
То значи да ако клијент у банци на годину дана држи три милиона швајцарских франака (3,1 милиона долара), њему ће бити наплаћено 7.500 швајцарских франака (7.750 долара).
Чак и ако клијенти желе да повуку велике износе готовине, како се наводи, морали би да осмисле план складиштења и осигурања.
Лудвиг Карл, из компаније која изнајмљује сефове у Швајцарској и Лихтенштајну, рекао је да је од 2015. године примећено све веће интересовање за складиштење готовине.
Подаци показују и да се број новчаница у оптицају непрестано повећавао од финансијске кризе 2008, а посебно је заблежен раст употребе новчаница од 1.000 швајцарских франака.
ЦНН наводи да је под притиском Швајцарска народна банка у септембру саопштила да ће подићи износ који банке могу да складиште, а да не примењују негативне каматне стопе, после чега је удружење банкара објавило да "негативне каматне стопе више не испуњавају своју економску сврху".
Европска централна банка, која прати негативне каматне стопе у 19 земаља које користе евро од 2014. године, такође се суочила са захтевима да истражи негативне последице овакве политике.
