Ипак, ситуација у овој области одавно је попримила друге обрисе. ИКТ кластер централне Србије прави је пример како се у овој растућој индустрији развија сектор који повлачи развој и других привредних области.
– Кластер је основан у мају 2013. године, а то значи да је потреба одавно уочена – каже Бранимир Џенопољац, директор ИКТ кластера централне Србије и члан Одбора Српске асоцијације кластера СЦАН. – Наш партнер је ИКТ кластер Војводине и они су нам помогли да се оснујемо, практично по њиховом моделу, с том разликом што је наша организација bottom-up, што би значило да су се окупиле фирме и актери заинтересовани за развој ИТ-ја и основали асоцијацију. Као и тада, и данас постоји евидентна потреба за ИТ кадровима, програмерима, пре свега, и један од циљева био је да кроз неформални систем образовања покушамо да произведемо додатне ИТ кадрове на тржишту, пре свега за наше фирме-чланице. Поред овог циља, радимо на видљивости, умрежавању, раду на заједничким пројектима, организовању заједничких конференција и формалних и неформалних окупљања, где настојимо да креирамо климу која је погодна за развој ИТ сектора у овом делу Србије. Године 2014. потписали смо меморандум о сарадњи с осталим ИТ кластерима: у Новом Саду, Београду и Нишу, јер једни другима нисмо конкуренти. Посла има доста, а ми покривамо различите територије, тако да једни другима практично помажемо. Војвођански ИКТ кластер доста нам је помогао да се развијемо, сада смо препознати не само у Србији, већ и у региону, у Европи, али и на светском нивоу.
Нови Сад и Београд су добро инфраструктурно покривени, што је, такође, случај с нашим местима. Проблем може да буде нестанак струје у неким забаченијим селима. Крагујевачка села, којих има шездесетак, немају тај проблем, али ако одете мало даље, у Баточину или Кнић, који су мање развијени, ти проблеми могу да се десе. Што се тиче интернета, покривеност је одлична, само да научимо људе да у овој бранши могу да нађу посао – каже Yenopoljac. - Штавише, управо људи из ИТ света у време короне почели су да купују земљу и куће у селима, и налазе начина да се спроведе интернет у најзабаченије крајеве, много брже него што би то учинили мештани, баш због тога што су решили да се преселе на село, у природу. Тако дају пример младим мештанима да се покрену и пођу њиховим стопама, да уђу у ИТ бизнис.
Како истиче Џенопољац, структура ИКТ кластера централне Србије разликује се од осталих кластера у земљи.
- Наше фирме су више производне, што није случај с осталим кластерима, који имају највише аутосорсинг послова-– каже Џенопољац. - Крагујевац је специфичан по томе што има доста представништава страних фирми. Оне су обично производне, имају неко софтверско решење, пласирају га на светском нивоу и у Крагујевцу и околини раде људи задужени за девелопмент. Различити су нам домени рада, фирме су у аутомобилском, банкарском, финансијском сектору, услужној делатности. Наравно, имамо и аутсорсинг фирме које се баве израдом неких решења по наруџбини клијената, најчешће из иностранства. За разлику од Београда, који окупља ИТ фирме по области рада, рецимо, имају Гејминг асоцијацију, наше фирме су окупљене око истог циља, а то је да се развије ИТ, да се умрежавају и размењују информације, да заједно растемо, свака фирма у свом домену.
Преко Министарства омладине и спорта организовали смо два пројекта, којима смо пружили шансу кандидатима из сеоских средина да се обуче основама програмирања, и не само основама - прича Џенопољац. - Они нису нимало заостајали за кандидатима из урбаних средина, можда су чак били и одговорнији од младих из града који нису навикли „на тврдо“. Те традиционалне пољопривредне породице имају другу препреку, а то је менталитет. Навикли су да се баве пољопривредом, од њих се очекује да наставе традицију, а не да седну за компјутер. Сви они лако могу да дођу до Крагујевца, Чачка, Краљева, могу да путују из свог села да раде, а овај посао је такав да чак ни то није потребно, бар не много често. Ко жели и хоће, наћи ће начин. Више нема пресије да мора да се с коферчетом и лаптопом путује по свету. Све можете да радите и из сеоске куће, поред баште и штале.
Људе највише привлачи идеја да је посао сигуран и да се добро плаћа, оно о чему не размишљају је да мора да се непрекидно усавршава и да тражи целог човека, стално. Додајмо томе и велику мобилност радне снаге у овом сектору и видећемо зашто је важно имати фирме организоване у кластере, рекао је Џенопољац.
И. Радоичић
