Чакрабарти је, посетом Србији, завршио серију посета земљама Западног Балкана, а у интервјуу за Танјуг истиче одличан однос ЕБРД-а са Србијом, што доказују, приметио је, и све веће инвестиције те банке.
До 2012. године, наводи он, ЕБРД је Србији позајмљивала око 200 милиона евра годишње, а затим се ниво кредитирања подигао на око 400-500 милиона.
"Ове године је за Србију издвојено око 300 милиона, али то је због ванредних избора и кашњења. Инвестирање ће се поново убрзати", рекао је Чакрабарти, истичући да су за то заслужне реформе које Влада Србије спроводи.
Чакрабарти је подсетио да је испред те банке са премијером Александром Вучићем потписао иницијативу о инвестиционој клими, нагласивши да је циљ да Србија постане атрактивнија дестинација за инвеститоре.
Први човек ЕБРД-а је похвалио реформе у Србији, као и напредак на Дуинг бизнис листи Светске банке на 59. место.
"То је велики напредак, али није довољно. Очекујем да ће се Србија још померити на тој листи", рекао је он.
ЕБРД може да помогне Влади Србије да привуче још инвеститора, рекао је он, наводећи да та банка има вероватно највећу мрежу страних инвеститора широм света, похваливши Србију уједно што настоји да привуче улагаче са свих страна света.
"У Србији је другачије него у осталим земљама, јер ви не гледате и не тражите инвеститоре само у Западној Европи и Северној Америци. Тражите их и у Кини, Персијском заливу, у свим деловима света. Имате глобалнији приступ, а ми ту можемо да помогнемо, јер смо умрежени са већином тих инвеститора", рекао је Чакрабарти.
Упитан може ли банка да посредује када је реч о кинеским инвеститорима, будући да је та земља недавно постала чланица ЕБРД, одговара:
"Део нашег односа са Кином, са кинеским приватним сектором и њиховим компанијама јесте и да делимо знање. То радимо бесплатно, а имамо одличан тим у Србији, који може да објасни инвеститорима шта је у тој земљи предности и шта су потенцијално добре инвестиције",рекао је он.
На питање Танјуга да ли несугласице у региону могу да утичу на бизнис, будући да ЕБРД форсира регионални приступ, Чакрабарти истиче да они регионалну димензију узимају веома озбиљно, а да и регион има потребе, као и жељу да се економски интегрише.
"Ми смо такође одржали и два инвестициона самита посвећена Западном Балкану, где је било речи и о бројним улагањима у регионалне пројекте, пре свега у секторима инфраструктуре и енергетике", подсетио је он.
Чакрабарти је нагласио и да је циљ сваке земље региона да постане чланица ЕУ, само што је, приметио је, нека том циљу ближе, а нека даље.
Говорећи о компанијама које банка подржава, он је рекао да ЕБРД подржава регионалне компаније, али се још како бави и малим бизнисом који је кичма економије.
"Поносан сам на наш посао са малим и средњим фирмама. Ми им или директно позајмљујемо новац, или преко пословних банака посебним кредитиним линијама помажемо, а дајемо и савете како да напишу бизнис план, побољшају корпоративно управљање", навео је он.
Према његовим речима, до сада је кроз програм ЕБРД-а прошло 750 малих фирми у Србији, а годишње ће "додавати" том броју по сто фирми и то не само у Београду, Нишу, Новом Саду, него, како је рекао, и у мање развијеним деловима Србије.
Чакрабарти је подсетио да ЕБРД такође подржава и жене у бизнису.
(Танјуг)
