шећерне репе и сирка, Института за ратарство и повртарство. Тако је било и овога четвртка на Римским шанчевима. Била је то прилика да се пољопривредници, пословни партнери из земље као и гости из 20 земаља увере у постојаност сорти и хибрида брендираних под именом НШЕМЕ у условима екстремне суше. На почетку треба похвалити запослене са Института који су до перфекције поставили огледе, беспрекорно уредили штандове, затим, шаторе за бег од врућине (на непријатних 35 степени Целзијуса у хладу), одштампали су и солидан промо-материјал; а као што је и обичај обезбедили пиће и храну за све присутне.
Јоцковић: Кукуруз ће подбацити за 30-40 одсто
Један од стручњака којем су пољопривредници постављали највише питања био је др Ђорђе Јоцковић. Када је реч о стању кукуруза он је рекао да берба може да почне на лошијим земљиштима где је примењена слабија агротехника. На тим теренима кукуруз је већ зрео. Јоцковић саветује произвођаче који кукуруз беру у клипу да то учине са 25 одсто влаге, а при комбајнирању влага би требало да буде испод 20 одсто. Он очекује за 30-40 одсто мање приносе у односу на лане, због одуства падавина у јулу када је кукуруз био у фази цветања и у августу у време наливања зрна.
Ђорђевић: Три недеље са по 35 степени „обрало” соју
Соја је ове године посејана на више од 200.000 хектара што је апсолутни рекорд. Др Вук Ђорђевић са Одељења за соју каже да је још рано говорити о просечним приносима јер има парцела где је соја родила само тону по хектару док има и оних са више од 3 тоне. Он подсећа произвођаче на критичне тачке у производњи: правовремену јесењу обраду, предсетвену припрему која је важна због уједначеног ницања, ђубрење стајњаком, јер парцеле са мало органске материје лошије подносе сушу, затим битно је шпартање као и заштита од корова и штеточина.
Јоцић: Високоприносни хибриди сунцокрета са већим садржајем уља
Сунцокрет је као биљна врста значајно толерантнији на сушу у односу на остале ратарске културе, што је доказао и у овој сушној години. Управник одељења за уљане културе Института за ратарство и повртарство др Синиша Јоцић каже да стручњаци те куће раде на стварању високоприносних хибрида са већим садржајем уља и истиче НС Оскар са 50 одсто уља, затим цлеарфиелд хибриде Рими ПР, Пегаз, Таурус, који се могу третирати хербицидом Пулсар, и тиме обезбедити знатне уштеде у производњи. Када је реч о селекцији у правцу квалитета Јоцић истиче високоолеински хибрид НС Оливу који има садржај олеинске киселине изнад 80 процената чиме се приближава квалитету маслиновог уља.
Иако “у сенци” кукуруза, соје и сунцокрета свакако је занимљиво било и на штандовима где су приказане новине у оплемењивању шећерне репе, Лабораторије за испитивање семена и Лабораторије за земљиште и агроекологију, одељења за стрна жита, крмно биље, повртарство и алтернативне културе.
Голубовић: 6.000 дин/ха у наредна два месеца
Институт за ратарство и повртарство успешно ради већ 77 година, а некадашњи радник ове куће, а данас државни секретар за пољопривреду Данило Голубовић каже да ће наша водећа биотехнолошка кућа и у будућности имати подршку државе. Он је додао да је Институт опстао на домаћем тржишту иако за конкуренцију има водеће светске компаније. На питање када ће држава исплатити давања од 6.000 динара по хектару Голубовић је рекао да Управа за аграрна плаћања ради у три смене и да је до сада исплаћено 70 одсто тих давања. Он очекује и да ће исплата бити завршена у наредна два месеца.
„Вечити оглед” за понос
Институтски оглед стар 50 година је вредност за понос. Није ни чудо што се помиње као “вечити оглед”. Постављен је у плодореду 4 биљне врсте – шећерне репе, кукуруза, сунцокрета и пшенице. Он представља базу за широк спектар истраживања из различитих области пољопривредне праксе. Запослени у служби маркетинга Института, који су успешно организовали Дан поља, кажу да ће и у наредним годинама гајити сећање на осниваче вечитог огледа – проф. др Милоја Сарића и др Бранислава Јоцића.
Екстремна суша умањила је приносе свих јарих ратарских усева - кукуруза, соје, сунцокрета и шећерне репе. Дан поља Института за ратарство и повртарство на Римским шанчевима је још једном потврдило да је губитке могуће умањити употребом оригиналног семена и применом пуне агротехнике. Ког ће то обима бити зависи од примењеног знања у производњи, али и правовремене исплате субвенција као и коректне исплате ратарских производа. Јер откупљивачи би на пољопривреднике морали да гледају као на партнере, а готово по правилу – није тако. Било како било, за агроекономске расправе увек ће бити времена, а време је и да резимирамо – одлична организација Дана поља Института за ратарство и повртарство и – видимо се догодине.
Ђорђе Симовић
