Директор Инспектората Стеван Ђуровић наводи да су у протеклој години инспектори обавили више од 77.000 инспекцијских наздора и да је, између осталог утврђено да је мање радника било ангажовано "на црно" у односу на претходне године.
"За око 36 одсто је смањен број радника на црно него претходних година и приметно је да све више послодаваца ради у складу са законом", додаје Ђуровић за Танјуг.
Наводи да је 2017. година била рекордна што се тог проблема тиче и да је тада контролом инспектора откривено да је више од 22.000 радника било ангажовано "на црно", од чега су након надзора инспектора са 21.300 послодавци засновали стални радни однос.
Инспекторат рада је у протеклој години обавио 11 одсто више надзора, каже Ђуровић, све је мање оних који раде "на црно", а такође је и мање фантомских фирми.
У протеклој години, како каже Ђуровић, било је мање и осталих преступа, мање је захтева за покретање прекршајног поступка, а прекршајни суд изрекао је 20 одсто више новчаних казни.
Ти помаци су значајни, каже Ђуровић и додаје да је потребан већи број инспектора.
Као пример наводи да је прошле године обављен рекордан број надзора, а да је један инспектор контролисао 1.716 субјеката. Како каже, Инспекторат ће у наредне две и по године имати могућнист да ангажује још 40 инспектора, од чега ове године 17.
Ђуровић указује и да велики број случајева и прекршаја из области рада застарева, што сматра да није добро.
За оне који раде "на црно" казне се крећу од 800.000 до два милиона динара. Такође дата је и могућност да када се уочи такав прекршај дође до споразумног признавања.
Ђуровић наводи и да је анализа Инспектората показала да је прошле године услед повреда на раду живот изгубило 49 радника, од чега је највише, (39 одсто њих) у грађевини, потом у индустрији, пољопривреди...У 2018. настрадало је 53 радника што је највише од 2004. године.
"Очекујем да нови закон о безбедности на раду да резултате, односно да ће новине у њему утицати на то да повреда нарочито са смртним исходом буде мање", истиче Ђуровић.
Када су у питању казне, Ђуровић каже да од 2003. године до данас ниједан послодавац није одговарао затворском казном због тога што је на његовом градилишту страдао радник.
Закључује да би се однос оних који су за те пропусте најодговорнији сигурно променио кад би бар у неком случају била изречена затворска казна, која иначе може бити од две до 12 година.
