Основна прог ноза Фич Рејтингса сада је дубока глобална рецесија у 2020. Ггдини, наводи се у ажурираном, априлском извештају о глобалним економским изгледима, објављеном на званичном веб сајту агенције.
Брзина којом се шири пандемија коронавируса захтевала је ново огромно смањење наших прогноза раста светског бруто домаћег производа, наводи се у документу.
"Сада очекујемо пад светске економске активност у 2020.години од 1,9 одсто, при чему ће САД, еврозона и Велика Британија имати годишњи пад од 3,3 процента, 4,2 и 3,9 одсто, респективно. Опоравак Кине, од поремећаја изазваних коронавирусом у првом кварталу 2020, биће знатно мањи због глобалне рецесије, а њен годишњи раст износиће испод 2,0 процента", наводи Фич.
Брајан Коултон, главни економиста Фича, каже да је процењени годишњи пад глобалног БДП-а једнак као за време глобалне финансијске кризе, али да ће директан ударац на привредну активности и радна места у првој половини ове године бити много гори.
"Ширење пандемије и неопходне акције које предузете за њено сузбијање значе да у своје основне прогнозе сад морамо да укључимо проглашено ванредно стање широм Европе и САД-а (и у многих других земаљама). То није претпоставка коју смо користили у нашој мартовској прогнози”, додаје он.
Постоји, каже, много компонената које се мењају, “али сада процењујемо да би карантин могао да утиче на пад БДП-а у Европској унији и САД за 7,0 до 8,0 одсто, или чак за 28 до 30 процената међугодишње у другом кварталу 2020.”.
"Ово је до сада невиђени пад БДП-а у једном кварталу у мирнодопским условима и сличан је ономе што процењујемо да се догодио у Кини у првом тромесечју”, пише у извештају Фича.
Под претпоставком да здравствена криза буде у највећој мери обуздана до друге половини године, агенција оцењује да би онда требало да дође до “пристојног постепеног опоравка активности”, како се буду укидале ванредне мере ограничења кретања.
"Према нашој основној прогнози, привреде САД-а и Европе се неће до краја 2021. вратити на ниво на ком су биле пре вируса", навео је Коултон.
Додао је да “усред непосредне здравствене кризе, већа јавна потрошња може да игра важну улогу у ублажавању пада активности, док већи допринос расту од дрзавних мера подстицаја вероватно неће бити видљив док здравствена криза не буде окончана”.
