Како је тим законским актом наложено да Грађевинска инспекција попише све незаконито изграђене објекте и за њих отпочне поступак по службеној дужности, евидентирано је да постоји још 1.659.307 незаконито изграђених објеката који до тада нису били евидентирани ни на који начин и за које није био поднет захтев за легализацију, односно озакоњење.
Узимајући у обзир све пописане незаконито изграђене објекте, и оне за које су поднети захтеви за легализацију по ранијим законима, први пут је формирана јединствена база незаконито изграђених објеката у којој их се нашло чак 2.041.936. Од тог броја су 972.110, односно 47,6 одсто, стамбени објекти, затим 718.973 помоћни, 242.964 економски, 38.605 пословни, 19.346 стамбено-пословни, 17.520 комерцијални, 9.451 производни и 21.575 остали. На основу тих података може се закључити да је од укупног броја непрописно, односно нелегално изграђених објеката, готово половина стамбених, а остатак од 48 одсто односи се на помоћне и економске.
Да би се што ефикасније спровело озакоњење незаконито изграђених објеката, посланици Скупштине Србије усвојили су Закон о изменама и допунама Закона о озакоњењеу објеката, који ступа на снагу данас. Он не само да треба да реши већ илегално подигнуте објекте него треба и да спречава нову незакониту изградњу као и прометовање таквих непокрености. Он, заправо, има циљ да врати у законске оквире незаконито изграђене објекте путем две могуће правне последице – озакоњење или рушење, као и да заустави даљу изградњу објеката без грађевинске дозволе и продавање таквих непокретности.
Од данас ће власници незаконито изграђених објеката добијати решење о озакоњењу, које значи да се незаконито изграђени објекат уводи у законске токове и уписује у јавну књигу, чиме се стиче правна сигурност, повећава сама вредност објекта на тржишту, омогућује исходовање потребних дозвола за извођење додатних радова, ствара могућност задужење стављањем хипотеке на укњижени објекат. Пошто ће Катастар непокретности евидентирати и све незаконито изграђене објекте, тачно ће у сваком тренутку знати да ли је власник такав објекат легализовао или није, па ће се на основу тога даље поступати, односно доносити решење о легализацији или рушењу.
Конкретне последице озакоњења ће осетити пре свих сами власници нелегалних објеката јер ће моћи да изврше упис имовине у јавну евиденцију и по том основу остваре и друга права, као и могућност задуживања. Општине ће повећати јавне приходе, док ће држава у целини створити услове за просторно планирање и рационално коришћење грађевинског земљишта, повећање јавних прихода и уређење тржишта некретнина.
За три године легализовано 183.000 објеката
У протекле три године на основу Закона о озакоњењу донето је више од 183.000 решења о озакоњењу, што је више него укупно у претходних 30 година. Измене тог законског акта коначно треба да стану на пут дивљој и криминалној градњи. У истом периоду је, не рачунајући Београд, срушено 500 објеката где они нису грађени по прописима.
Уколико би се, по објашњењу Министарства грађевинарства, сви противзаконито изграђени објекти порушили без увођења мотивационог механизма у решавању проблема, држава би за последицу имала значајне економске губитке и несагледив социјални проблем. Помоћница министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Јована Атанацковић објашњава да није циљ срушити све објекте и да ће се неки од њих легализовати.
– Сви они који су на сателитском снимку, ући ће у процес озакоњења, а за оне који су грађени после 2015. године нема озакоњења, нема стављања у промет и мораће да се сруше – истакла је Јованка Атанацковић.
Љ. Малешевић
