дочекала с растом БДП-а од 2,75 одсто.
Током протекле године инвестиције у нашу земљу повећане су за 6,1 одсто, зараде без пореза и доприноса су реално порасле за 2,5 одсто, незапосленост је у трећем кварталу смањена за 1,4 одсто, а индустријска производња је имала рекордан раст физичког обима од 4,3 одсто у односу на 2015.
Иако премијер у 2017. најављује раст БДП-а за преко три одсто и даље смањење дефицита, јавног дуга и незапослености, стручњаци сматрају да то неће моћи да оствари уколико влада не буде агилнија у реформи јавних предузећа и решавања вишкова запослених, у реформи образовања и развоју конкурентних грана привреде.
Председник Савеза економиста Србије Александар Влаховић очекује да влада у 2017. настави дугорочни програм фискалне стабилизације, што ће подразумевати, пре свега, реструктурирање и почетак приватизације великих јавних предузећа.
“Очигледно је да су досадашње мере фискалне консолидације позитивно утицале на драматично смањење буџетског дефицита и заустављање даљег раста јавног дуга. Да би се, међутим, створили услови за дугорочну одрживост једне здраве, конкурентне економије, потребно је завршити посао на реструктурирању великих јавних предузећа”, рекао је Влаховић за Танјуг.
Он је додао да од владе очекује почетак важних пројеката који се односе на реформу образовања и здравства, јер то, како сматра, представља темељ дугорочног, инклузивног раста који је заснован на здравној конкурентској позицији.
С њим је сагласан професор Економског факултета у Београду Драган Ђуричин који истиче да Србија, имајући у виду дубоко кашњење у транзицији за европским државама, мора да настави путем реформи.
“Нема развоја малих и средњих предузећа, нема гринфилд инвестиција у Србији без сређивања стања ствари у јавном сектору. Политократско управљање мора да се елиминише корпоративним управљањем, са јасним правилима, са поштовањем бизнис планова и планова инвестиција, на начин да оно што је визија развоја земље, се остварује кроз наша најзначајнија јавна предузећа, као што су Телеком, Електропривреда Србије, Србија шуме, Србијагас...”, рекао је Ђуричин у изјави за Танјуг .
Када се постигне ефикасност у том сектору доћи ће до раста дохотка и профитабилности генерално, што ће бити добро окружење за мала и средња предузећа.
“То ће бити бољи амбијент, јер суштина развоја је да се повећа густина релевантних привредних субјеката, а релевантни привредни субјекти су они који производе профит, а не губитке или који решавају неке друге политичке патологије”, објаснио је Ђуричин.
Д. Вујошевић
Не сме да цури
Уколико негде “цури” у буџету, односно уколико се не реформишу јавна предузећа, неће моћи да буде смањења пореза и доприноса, а које би омогућило да се мала привреда ослободи терета, истакла је професорка Факултета за финансије, економију и администрацију из Београда Ана Трбовић.
„То реструктурирање ће свакако подразумевати и решавање вишкова запослених. Министар финансија је и ту најавио да постоје средства у буџету која су за то намењена. Видећемо колико ће се томе озбиљно прићи”, рекла је Трбовић.
Она је додала и да је добра вест да је ове године, за разлику од претходне, Фонд за иновациону делатност Републике Србије добио буџет.
