Комисија је, међутим, решила да не испоштује одлуке највиших судских тела у Србији и законе наше земље, те у поновном поступку против ЕПС Дистрибуције није предузела ниједну процесну радњу коју јој је суд наложио. Дакле, није обављено ниједно вештачење, нити је изведена усмена расправа којом би се утврдиле тачне чињенице, па се поставља питање како једно независно државно тело има право да повреди судску пресуду и тиме покаже да не поштује законе Републике Србије, пише Србија данас.
Обавеза Комисије је била да се при доношењу новога решења придржава свега што је суд написао у пресуди, али до тога није дошло. КЗК тако није ЕПС Дистрибуцији омогућио право на усмену расправу, вештачење и саслушање сведока без обзира на то што је компанија имала законско право на то.
Због тога што није уважио пресуду Врховног касационог и Управног суда и поступио по њој, Комисија за заштиту конкуренције дала је себи за право да се стави испред наших судова и наших закона. Они, дакле, не само да нису несумњиво утврдили у поновном поступку све чињенице како им је наложио Врховни касациони и Управни суд, већ су занемарили и одлуку суда да се утврди коју штету је ЕПС Дистрибуција нанела крајњим потрошачима и приватним снабдевачима.
Бивши члан КЗК и правник проф др. Дијана Марковић Бајаловић каже да у решењу које је КЗК донела у поступку против ЕПС Дистрибуције не види да је Комисија оценила до којих штетних ефеката је произвела тзв. доминантност ЕПС Дистрибуције.
"Читањем решења ја нисам могла да утврдим на основу којих доказа комисија изводи ту оцену. Коју анализу и доказе је она спровела да би утврдила да је дошло до штетних ефеката. По мени, требало би да се састоји у томе да је конкуренција на том тржишту смањена. Комисија тврди да се то догодило, али нема право само да то тако тврди, без доказа. Она као орган који води поступак, односно који примењује закон, треба да изведе одређене доказе и из тих доказа треба да произилази одређени закључак. А ја те доказе са становишта процене ефеката злоупотребе доминантног положаја не видим у овом случају, јер некако ми се чини да је поступак доведен до половине. Морали су и да утврде штетну последицу, а последица би се огледала у елиминисању конкуренције са тог тржишта. Комисија се уопште тиме није бавила, није утврђивала", каже Марковић Бајаловић.
Такође, Марковић Бајаловић као проблем истиче и то да у овом случају против ЕПС Дистрибуције недостају докази до којих Комисија није дошла.
"Комисија је требало да утврди да ли постоје неки оправдани економски разлози са становишта Електродистрибуције Србије, зашто је она наметала такве услове пословања, јер постоје стотине, десетине разлога зашто неко не може једнако да се понаша према свим својим пословним партнерима. Из решења ја не видим да су то урадили. Све је само на нивоу претпоставке. Мени се чини да у овом решењу недостају докази за тај закључак Комисије да је дошло до штетних ефеката. Ту оцену, односно тај закључак Комисија не поткрепљује доказима", каже Марковић Бајаловић и додаје:
"По мени нема довољно доказа у овом случају. Недостају ми докази за ту оцену, за тај налаз Комисије. Значи, не можете ви сад да кажете "ми смо оценили"! А на основу чега сте оценили? Нисте Богом дани да изводите закључке онако из главе, јел? То не смеју да раде, то није примена закона", закључује проф др. Дијана Марковић Бајаловић.
Након свега овога, поставља се питање за кога и под чијом надлежношћу ради Комисија за заштиту конкуренције, кад не поштује ни Србију, ни српске судове нити законе које прописује Србија? Да ли ово тело, које за себе каже да је независно, ради према налогу тајкуна и за стране интересе, јер решење које су донели о раду ЕПС Дистрибуције указује да никако не раде у интересу нити грађана, ни Србије?
Подсетимо, Комисија за заштиту конкуренције први пут покреће поступак испитивања повреде конкуренције против ЕПС Дистрибуције 2016. године, да би у експресном поступку, за само пет месеци, донела решење да се ЕПС Дистрибуција казни са 330 милиона динара.
ЕПС Дистрибуција након тога улаже жалбу Врховном касационом и Управном суду. Управни суд је после поновног одлучивања донео пресуду којом је у целости поништио решење Комисије. Том приликом је Комисији за заштиту конкуренције наложено да ЕПС Дистрибуцији врати свих 330 милиона динара, али и 35 милиона затезне камате. Управни суд је, такође, Комисији вратио на поновни поступак предмет везан за ЕПС Дистрибуцију.
С обзиром на то да је суд пресудио у корист ЕПС Дистрибуције, због решења које је донела Комисија за заштиту конкуренције, оштећени су само грађани Србије јер ће из њихових џепова морати да се плати затезна камата од 35 милиона динара. Дакле, због несмотрене одлуке Комисије и намере да се казни једно државно предузеће, по сваку цену и без довољно доказа, што је потврђено и на суду, нанета је директна штета пореским обвезницима Републике Србије који то сад морају да плате. Поред тога што су грађани Србије оштећени због њихове неодговорне одлуке, и поред решења које је донела против државног предузећа, Комисија за заштиту конкуренције решила је и да Косово призна као независну државу.
Комисији за заштиту конкуренције поставили смо, између осталих, и питање због чега су на овај начин признали Косово и Метохију на шта смо добили следећи одговор.
"Посебно напомињемо да дефиниција релевантног географског тржишта није повезана са питањем статуса АП КиМ, нити територијалним уређењем Републике Србије. Она зависи од низа околности, махом економских, те се често дешава да дефинисано релевантно тржиште буде шире или уже од територије Републике Србије (као нпр. територија Града Београда, Западна Србија, аеродромски пар Београд-Рим и друго)", навели су из КЗК.
(Србија данас)
Сумњива посла Комисије за заштиту конкуренције
Комисија за заштиту конкуренције (КЗК) и други пут донела је решење да казни ЕПС Дистрибуцију због злоупотребе доминантности на тржишту, али постоје, међутим, бројне нелогичности у одлуци КЗК да казни Дистрибуцију и тиме наштети и свим грађанима Србије
Комисија за заштиту конкуренције први пут покреће поступак испитивања повреде конкуренције против ЕПС Дистрибуције 2016. године, да би само за пет месеци донела решење да ЕПС Дистрибуцију казни са 330 милиона динара. ЕПС Дистрибуција након тога улаже жалбу Врховном касационом и Управном суду. Управни суд је донео пресуду којом је у целости поништио решење Комисије и том приликом наложио да врати свих 330 милиона динара ЕПС Дистрибуцији, али и 35 милиона затезне камате. Управни суд вратио је Комисији на поновни поступак предмет везан за ЕПС Дистрибуцију.
С обзиром на то да је суд пресудио у корист ЕПС Дистрибуције, због решења које је донела Комисија за заштиту конкуренције, оштећени су само грађани Србије, јер ће из њихових џепова морати да се плати затезна камата од 35 милиона динара. Дакле, због несмотрене одлуке Комисије и намере да се казни једно државно предузеће по сваку цену и без довољних доказа, што је и потврђено на суду, сада грађани Србије морају као порески обвезници то да плате.
Поред тога што су грађани Србије оштећени због одлуке које је донела, Комисија за заштиту конкуренције у решењу које је донела против ЕПС Дистрибуције, решила је да призна Косово као независну државу. Комисија која ради као независно тело у држави Србији, чији рад контролише одбор Скупштине Србије, решила је да повреди Устав Републике Србије по којој су Косово и Метохија наша јужна аутономна покрајина.
Наиме, Комисија је у првом решењу које је донела против ЕПС Дистрибуције, као релевантно географско подручје посматрала територију Републике Србије без АП Косова и Метохије и тиме га на непосредан начин признала као независну државу.
Управни суд у пресуди, поред тога што је укинуо решење против ЕПС Дистрибуције, вратио је предмет Комисији на поновно поступање, по ком је по закону Комисија била дужна да се придржава свега што јој је наложио суд. Међутим, Комисија је решила да не испоштује одлуку највишег судског тела у Србији и законе наше земље, те у поновном поступку против ЕПС Дистрибуције није преузела ниједну процесну радњу коју јој је суд наложио.
Дакле, није обављено ниједно вештачење, нити је изведена усмена расправа којом би се утврдиле тачне чињенице, па се поставља питање како једно независно државно тело има право да повреди судску пресуду и тиме покаже да не поштује законе Републике Србије. Оно што је интересантно јесте да КЗК друго решење о казни доноси само дан пре састанка са Европском комисијом, где су се хвалили како су казнили државно предузеће.
Управни суд је, такође, Комисији за заштиту конкуренције наложио да се испита коју штету је ЕПС Дистрибуција начинила корисницима електричне енегрије, односно грађанима Србије и приватним снабдевачима. Комисија је ту одлуку суда занемарила и тиме показала да су јој грађани Србије неважни, већ да им је било важно да само казне ЕПС Дистрибуцију, без обзира на то да ли штета постоји или не. Комисија није узела у обзир какав утицај има понашање ЕПС Дистрибуције на тржишту на крајње потрошаче, односно грађане Србије, иако им је то суд наложио. Дакле, нису испитали да ли су на било који начин оштећени потрошачи, већ су то једноставно занемарили, јер им грађани Србије у овом случају очигледно нису битни.
Важно је напоменути и то да је казна коју је ЕПС Дистрибуција добила првим решењем Комисије за заштиту конкуренције износила 330 милиона, а у поновном поступку изрекли су им казну од 412 милиона динара. Иначе, ни законски КЗК није смела да ЕПС Дистрибуцији одреди казну већу од казне из првог решења чиме је повредила опште процесно начело реформатио ин пеиус. Интересантно је да у пракси Европске комисије, по чијим законима се води Комисија за заштиту конкуренције, за протеклих 60 година, не постоји ниједан случај где је кажњен национални дистрибутер електричне енергије.
Удео ЕПС Снабдевања се на слободном тржишту електричне енергије смањио. На основу тога не може да се каже да су приватни снабдевачи угрожени од стране ЕПС Снабдевања, јер се њихов удео на тржишту из године у годину повећава. Такође, битно је истаћи да се просечна годишња цена електричне енергије смањује, што даље имплицира да крајњи купци електричне енергије нису ни на који начин оштећени, већ плаћају нижу цену.
Након свих ових чињеница, поставља се питање одакле Комисији за заштиту конкуренције право да не поштује законе и судове Републике Србије? Одакле јој право да Косово прогласи за независну државу када је она тело које ради под надлежношћу државе Србије?! Поставља се питање у чијем је интересу да се казни државно предузеће ЕПС Дистрибуција?! Под чијим налогом ради Комисија за заштиту конкуренције с обзиром на то да је решењима које доноси против ЕПС Дистрибуције показала не само да ради у супротности са законом, већ и да не мари за интересе грађана Србије?!
Међутим, Комисија за заштиту конкуренције није нашла за сходно да грађанима Србије да одговор на ова питања, па су нам се само захвалили на интересовању за рад КЗК и оставили нас без одговора.
(Србија данас)
