произвођача и прерађивача конопље др Маја Тимотијевић, и додаје да, уколико пољопривредници из Србије засеју конопљу на 1.000 хектара, могу изаћи на светско тржиште јер је потражња велика.
У Европи се та биљка гаји на око 25.000 хектара, од чега је Француска главни произвођач са 70 одсто капацитета и плод се највише користи у прехрамбене, фармацеутске, медицинске сврхе, док се код нас користи за семе и уље.Од те биљке, која је некад хранила и облачила народ, данас се може направити 24.000 производа, али занимљиво је да је дозвољена куповина само две сорте семена, домаћа хелена и француска федора, по 1.000 динара килограм, односно 11,5 евра за страну сорту.
Директорка Департмана за ратарство и повртарство Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду др Драгана Латковић је с још неколико аутора објавила уyбеник под називом „Гајење алтернативних њивских биљака“, и то на предлог Покрајинског секретеријата за пољопривреду, водопривреду и шумарство јер се све више пољопривредника интересовало и долазило у Покрајински секретеријат с питањима да би што више сазнали о тој материји, односно алтернативним биљкама.
– Када говоримо о алтернативним биљкама, то нису никакве биљке за које нико није чуо, већ биљке прошлости, а откако су се људи окренули здравој исхрани – и биљке будућности – каже др Латковић, и додаје да је конопља, конкретно, некада облачила народ, али су се људи окренули синтетици због лакшег одржавања и сада се враћају природи.
Конопљу користе и произвођачи „мерцедеса“ и „аудија“ да би изоловали врата аутомобила, користи се за изолационе материјале у разним фабрикама, у медицинске, фармацеутске сврхе, као огрев, папир од конопље је најфинији. Та биљка служи и птицама као храна, од ње се праве и бродска ужад, и зато се с разлогом прича да конопља доживљава своју ренесансу.
Осим ње, у алтернативне биљке се убрајају и сирак метлаш, који се највише гаји у Кањижи и метле из тог места представљају бренд Војводине, али и хељда, коју зову стратешко жито, просо, боб и многе друге. Те биљке називају се алтернативним јер се гаје на малим површинама, подносе и високе надморске висине и лошију земљу, а имају мању потражњу, мада је она тренутно у процвату.
– Влада све веће интересовање за конопљу, али, по мојим сазнањима – а волела бих да грешим – у Војводини није остала ниједна кудељара, а некад их је било више стотина. Мало место Пригревице је имало девет кудељара – напомиње др Тимотијевић, и додаје да произвођачи треба да покушају гајење конопље јер се она лако гаји, после сетве не тражи радове, има веома добар плодоред, коренов систем обогаћује земљу и захвално је гајити је на малим парцелама, или после пшенице и кукуруза јер ослобађа земљу од хемикалија.
Она додаје да, уколико порасте потражња за семеном, то може постати критично јер га на тржишту нема толико.Највећи проблем у вези с гајењем конопље у Србији је то што нема довољно механизације и прерадних капацитета. Тренутно се више тражи цвет него стабљика јер за њу не постоје машине.
Др Тимотијевић напомиње да је пре неколико година, при почетку садње конопље, за земљу и семе морала да издвоји између осамсто и хиљаду евра, али да се улагање исплатило. Она данас од те биљке прави уље и сапуне, као и друге производе, а нада се да ће јој се и други пољопривредници придружити.
М. Стакић
Индијска и инустријска
– Изузетно је битно разликовати индијску и индустријску конопљу, односно семе – наглашава др Маја Тимотијевић, и додаје да је у току израда закона о психоактивним супстанцама јер су до сада произвођачи конопље имали проблема с инспекторима који нису довољно едуковани да разликују те две врсте конопље. – Законом ће бити уређено и транспоровање и складиштење, које ће олакшати производњу пољопривредницима.
