Пад запослених знатнији је у неформалној сфери - где их је за 66.600 мање, и то пре свега у пољопривреди, због смањеног обима сезонских радова. Пад запослености негативно се одразио на незапосленост и неактивност, а то је утицало на повећање стопе незапослености за 1,5 процентних поена и стопе неактивности за 0,5 процентних поена.
Овом анкетом добијени су одгвори на различита питања - од година старости запослених и незапослених, формалног и неформалног запослења... Резултати показује да је, у поређењу с првим кварталом прошле године, значајно смањена незапосленост - јер је незапослених мање 149.300 и стопа незапослености је смањена за 4,4 процентна поена. Формална запосленост повећана је за 99.400 и то углавном у прерађивачкој индустрији и услугама смештаја и хране, док је стопа неформалне запослености нижа за 1,3 процентна поена.
Анкетом је било обухваћено око 14.850 домаћинстава, анкетирано их је 11.915, односно одговор је добијен од 28.730 особа старости 15 и више година. Иначе, анкета о радној снази је најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада, којом се региструју демографске и социоекономске карактеристике становништва старијег од 15 година. Главни циљ ове анкете је оцењивање обима радне снаге, однсоно запосленог и незапосленог становништва, при чему се под запосленошћу подразумева рад и у формалном и у неформалном сектору.
Подаци о запослености, незапосленсоти и активнсоти младих људи требало би да забрину надлежене. Наиме, забележен је позитиван тренд повећања запослености и смањења незапослености младих од 15 до 24 године, али смањење стопе незапослености за 7,1 процентни поен, у односу на исти период прошле године, нажалост није само резултат смањења броја незапослених, већ и негативног демографског тренда и, последично, све мањег популације узраста од 15 до 24 године.
Повећан је и удео младих између 15 и 24 године који нити раде нити су у било каквом систему образовања у укупној популацији и то за 2,2 процентна поена у односу на претходни квартал и износи 18,7 одсто. Код оних старих од 15 до 29 година старости ова стопа је 24,2 одсто, што практично значи да готово четвртина младих тог узраста представља неискоришћени људски ресурс, и са аспекта рада и са аспекта образовања.
С друге стране, половина новозапослених у истом периоду су особе старије од 55 година, док је незапосленост најзначајније смањена у категорији од 25 до 44 године. У периоду од првог квартала прошле године до првог кватрала ове, и раст запослености и пад незапослености, готово у целости, забележени су у Београдском региону и Војводини, док је у јужној и источној Србији повећана неактивности становништва.
Стопа запослености за становништво старости 15 и више година износи 44,2 одсто, при чему је стопа запослености код мушкараца 51,5 одсто, а код жена 37,5 одсто. Највећа стопа запослености је у Београдском региону - 46,6 одсто, затим у Шумадији и западној Србији - 45,7 одсто. У Војводини је ова стопа 43,5 одсто, а најнижу вредност има у јужној и источној Србије - 40,7 одсто.
Стопа неформалне запослености нижа је и у односу на претходни квартал и у односу на исти квартал претходне године. Ова стопа на нивоу свих делатности износи 19 одсто, при чему две трећине неформалног сектора чини запосленост у пољопривредним делатностима.
Стопа незапослености за становништво старости 15 и више година износи 14,6 одсто, а проценат је веома сличан за мушкарце и жене - око 15 одсто. По регионима, ова стопа је највећа у јужној и источној Србији - 17,2 одсто, у Шумадији и западној Србији износи 14,7 одсто, у Војводини је 13,6 одсто, а најнижа стопа незапослености је у Београдском региону - 13,2 одсто. .
Д. Млађеновић
