Највише наде за младе у производњи хране и ИТ бизнису

Административне процедуре и недостатак новца главне су препреке које коче младе у Србији да се упусте у предузетништво, речено је у Привредној комори Србије.

На панел-дискусији о предузетиштву младих, у организацији ЛегалАида, уз приказивање филма „Како започети бизнис у Србији”, речено је да се млади у Србији интересују за разне секторе предузетништва, а да као најперспективније виде производњу и прераду хране, те ИТ сектор.

Секретарка Заједнице предузетника у ПКС-у Бранислава Симанић је рекла Танјугу да је један од приоритета Сектора за предузетништво у ПКС-у унапређење омладинског предузетништва и да су се зато одазвали позиву да учествују у изради филма о томе како започети сопствени посао у Србији.

– Младе је највише занимало које услуге могу добити у ПКС-у – навела је Бранислава Симанић. – Представили смо те услуге у филму – пружамо помоћ у изради бизнис-планова, приликом учествовања на сајмовима и изласку на страна тржишта, оранизујемо Б2Б састанке, радимо промоције, проверавмо бонитет иностране фирме која може бити потенцијални партнер у Србији и друго.

Казала је да ПКС има и Бизнис-инфо сервис, у оквиру којег млади могу поставити било које питање које их занима и да ће им у року од 48 сати стручне службе ПКС-а доставити одговор.

– Занимало их је покретање нове службе, а то је служба за заштиту права предузетника, а у случају неправилног и незаконитог рада органа, која ће значајно унапредити права предузетника – рекла је Бранислава Симанић.

Она је приметила да млади највише интересовања показују за разне видове призводње и прераде хране и за ИТ сеткор, али их у намери да се баве пословима кочи недостатак новца, додајући да је држава, уз партнерство ПКС-а, покренула различите програме финансијске подршке, а посебно за старт-ап.

– У 2016. години смо имали доделу првих 116 уговора за започињање сопственог посла, а ускоро се очекује отварање истих програма и за ову годину – рекла је Бранислава Симанић. – У 2016. у оквиру програма за започињење сопственог посла, за старт-ап, минимални износ бесповратних средстава је био 300.000 динара, а максималан милион, што је 50 одсто од укупне инвестиције.

Координатор Удружења младих привредника Србији Лазар Лекић је представио активности тог удружења, наводећи да се баве, између осталог, едукацијом, информисањем, умрежавњем, подршком у реализацији пројеката , а све у циљу да олакшају младима улазак у бизнис.

Напоменуо је да је учлањење у Удружење бесплатно и да се може обавити преко интернета.

Е. Дн.

 

Пословање није игра без пара

Власник ИТ фирме Никола Цветковић је рекао да је највећи проблем што су стартап фирме углавном без пара, због чега се они онда „само играју бизниса”.

– Сви мисле да је главна ствар да имају добро технолошко решење, али много је важније како било које решење може да се прода – сматра Цветковић.

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести