Фискалне рачуне издаје четири од 10 привредних субјеката у Србији, односно 38,7 одсто фирми и радњи, али 45,5 одсто каса никада не шаље извештај о трансакцијама највишем пореском органу, пише у најновијем медијском билтену НАЛЕД-а.
"Постојећи систем фискалних каса уведен је пре више од 10 година и данас је технологија коју користимо застарела. Држава не само да преко рачуна нема увид која роба је у промету и у којим количинама већ нема ни све податке о трансакцијама", пише у билтену.
Такође, како је наведено, велики број изузетака од обавезе издавања фискалних рачуна допринео је конфузији код грађана у смислу ко је тај ко би требало да им изда фискални рачун и од кога могу да траже потврду о обављеној куповини.
Како 61 одсто обвезника није обухваћено фискализацијом и како постојећи систем не нуди могућност држави да прати промет робе и услуга на тржишту, отворен је велики простор за сиву економију и сматрамо да би требало проширити обухват фискализације на већину услужних делатности, наводе у НАЛЕД-у.
За проширење фискализације кеш трансакција, наводи ова организација, неопходно је донети нови закон о фискалним касама, а за унапређење постојећег система евиденције промета постоје две опције: модернизација старих или прелазак на технолошки напредније онлајн фискалне касе.
Листа делатности изузетих од фискализације у Србији, наводи НАЛЕД, неколико пута је дужа у поређењу са Хрватском где фискални рачун су обавезна да издају само предузећа која продају карте у путничком саобраћају, наплаћују путарину, продају сопствене пољопривредне производе на зеленим пијацама, обављају поштански саобраћај, организују игре на срећу, затим они који пружају банкарске и услуге осигурања, део здравствених услуга, комуналне услуге, обављају пуњење авиона горивом и продају робу преко аутомата.
Иначе, у истраживању ставова грађана о сивој економији, које је спровео НАЛЕД уз подршку УСАИД-а, 67 одсто испитаника истакло је да добија фискални рачун у угоститељским објектима.
С друге стране, сваки други признаје да не тражи рачун када га не добије, 17 одсто да то чини веома ретко, а само девет одсто да увек захтева рачун.
"Податак који забрињава јесте да 81 одсто грађана не би пријавило угоститељски објекат у којем не издају рачуне", наводи НАЛЕД.
(Танјуг)
