Најскупље гаражно место у четвртом кварталу 2023. плаћено је 63.000 евра на београдској општини Стари град, а највиша цена за пословни простор плаћена је 7.820.000 евра на општини Палилула у Београду, објавио је данас Републички геодетски завод.
Највеће цене за станове су постигнуте у Београду, где је најскупљи стан продат на општини Врачар по цени од 1.540.000 евра, што је уједно и најскупљи квадрат стана у овом периоду.
Најскупља кућа продата је на градској општини Савски венац (Град Београд) за 1.900.000 евра, о чему је и Телеграф Бизнис писао.
Републички геодетски завод објавио је податке за четврти квартал 2023. који показују да се наставља тренд стабилизације на тржишту непокретности, а укупан број купопродаја износио је 32.069, што је за 6,7 одсто више у односу на исти квартал 2019. године, пре избијања пандемије корона вируса.
Укупан број купопродаја у четвртом кварталу 2023. је био за 14,3 одсто мањи него у четвртом кварталу претходне године.
У истом периоду удео делимично регулисаног тржишта (промет некретнина које нису уписане у катастар непокретности) у укупној вредности је опао за осам одсто у поређењу са истим периодом прошле године, али и даље износи 31 одсто од укупног промета у четвртом кварталу, наводи се у саопштењу.
Поред стабилизације и смиривања активности на тржишту непокретности, у последњем кварталу 2023. године долази до још умеренијег раста цена станова у Србији.
Укупна количина новца коришћена за куповину некретнина износила је 1,7 милијарди евра, што је за 40 одсто више у односу на четврти квартал 2019. и за 22 одсто мање у односу на исти квартал претходне године.
Од укупно 1,7 милијарди евра, 534,1 милион евра долази са делимично регулисаног тржишта.
Највећи удео у укупном промету непокретности заузима продаја станова (871,5 милиона евра), са учешћем од 51 одсто од укупно прометоване вредности, што је за четири процентна поена мање него у четвртом кварталу 2022. године.
За куће је издвојено 134,1 милион евра (осам одсто од укупне вредности), за грађевинско земљиште 131 милион евра (осам одсто од укупне вредности), за пословне просторе 100,7 милиона евра (шест одсто од укупне вредности), за пољопривредно земљиште 80 милиона евра (пет одсто од укупне вредности).
Када је реч о начину плаћања, седам одсто свих прометованих непокретности плаћено је из кредита, што је два процентна поена мање него лане.
Највећи обим новчаних средстава забележен је на подручју Првог основног суда у Београду и износи 392 милиона евра, док је канцеларија Јавни бележник Србислав Цвејић, са територије тог суда, забележила највећи обим новчаних средстава у износу од 65,8 милиона евра, од чега око 44,2 милиона евра припада делимично регулисаном тржишту.
Највећи број купопродајних уговора на тржишту непокретности, достављених од јавних бележника, је на подручју Основног суда у Новом Саду, док је највећи број закључених уговора у канцеларији Јавни бележник Мирјана Симовић Алексић и износи 516 уговора.
Канцеларија Јавни бележник Милка Средојевић, са територије Основног суда у Ужицу, је канцеларија са највећим бројем достављених уговора на делимично регулисаном тржишту непокретности са 274 уговора у четвртом кварталу 2023. године.
У Граду Београду за станове је издвојено 493,2 милиона евра, а у Београду је забележен и највећи број од 7.237 купопродајних уговора.
(Телеграф Бизнис/Танјуг)
