Међутим, када се школа заврши и крене потрага за послом, показује се да радних места за те кадрове нема довољно. Наиме, подаци Покрајинске службе за запошљавање с краја прошлог месеца говоре да је у Војводини било евидентирано укупно 118.548 незапослених, од којих је око 30.500 са средњошколском дипломом, а највише је оних који чекају на посао баш с гимназијском, као и дипломом економских школа, мада ни друге струке, нажалост, не заостају много.
То недвосмислено показује да постоји несклад између потреба тржишта рада и занимања за која се школује велики број ђака, чак и ако се многи на евиденцију НСЗ-а пријаве, а потом наставе школовање. Наиме, подаци показују да је за поједине струке конкуренција за евентуално радно место огромна и да ће се многи начекати да се запосле у струци за коју су се школовали.
Тако на посао чека чак око 2.900 економских техничара и тешко да се може очекивати да се њихов број смањи пошто су клупе у економским школама пуне. Слично је и с бројем незапослених гимназијалаца, којих је на евиденцији ПСЗ-а око 2.250, а много је и пољопривредних техничара за производњу биља који су без посла – око 1.400. На евиденцији ПСЗ-а је више од 550 ветеринарских техничара, прехрамбених техничара, техничара за биотехнологију је више од 900, а сличан је и број хемијско-технолошких техничара. На посао чека и више од 1.400 машинских техничара – конструктора, електротехничара-енергетичара је готово 500, на евиденцији ПСЗ-а је и око 850 продаваца, чак око 700 медицинских сестара...
Неће бити лако да се запосле ни техничари пољопривредне механизације, којих на посао чека 319, ратарско-повртарских техничара је 281, техничара обраде и прераде дрвета 212, шумарских техничара око 170. Машинских техничара – контролора квалитета на евиденцији ПСЗ-а има око 190, универзалних металостругара 216, машинских техничара – технолога квалитета 153, сервисних механичара око 180, електротехничара електромеханике око 220, електротехничара електронике готово 300, електротехничара за рачунаре готово 400, хемијских техничара више од 330, хемијских лаборанта око 200...
Добро је познато да је у Војводини текстилна индустрија некада била веома развијена, што сада није случај, па зато и не чуди што је без посла око 340 текстилних техничара, око 300 конфекцијских техничара и око 170 конфекционара текстила. Међу средњошколцима с грађевинском струком на посао чека око 500 грађевинских техничара, готово 330 техничара високоградње и стотинак техничара нискоградње. Готово 670 техничара друмског саобраћаја такође чека посао, а без посла је и 100 техничара железничког саобраћаја. Без посла је и 270 комерцијалних техничара, око 300 туристичких техничара, 440 књиговођа, око 400 правних техничара, 160 биротехничара, око 140 административних техничара. На посао чека и око 180 медицинских техничара, 235 фармацеутских техничара, док је без посла 90 техничара фармацеутске производње.
На евидиенцији ПСЗ-а, ипак, има и занимања с којима само једна особа чека посао. Тако с без посла по један техничар пољопривредних мелиорација, прераде дувана, производње вина, бушења дрвета и плоча, сортирања и гуљења трупаца, производње племенитих метала, универзални металобушач, техничар-технолог заваривања, техничар-технолог израде металних конструкција, техничар обраде стакла, машиниста дубоке штампе, техничар за микробиологију...
И међу незапосленим средњошколцима других струка, рецимо, техничари за заштиту живтне средине, учитељи и сарадници у настави, техничари млевења житарица, сточари, воћарско-виноградарски техничари... велика је конкуренција, а мало је струка код којих је број незапослених на евиденцији ПСЗ-а мањи од десет. Због тога је сасвим јасно да су родитељи у великој дилеми шта да саветују деци приликом уписа у средње школе јер ће моги или на посао чекати предуго или ће се запошљавати ван струке за коју су се школовали, или ће морати да се преквалификују.
Д. Млађеновић
