На непромењеним нивоима су задржане и каматне стопе на депозитне (5,25 одсто) и кредитне олакшице (7,75 одсто).
Одлуку Извршног одбора о задржавању референтне каматне стопе на непромењеном нивоу определило је даље смањење глобалних инфлаторних притисака, као и успостављена опадајућа путања домаће инфлације и њен очекиван повратак у границе циља половином ове године.
Приликом доношења одлуке уважена је и чињеница да су, како је саопштено, у претходном периоду повећани референтна каматна стопа и стопе обавезне резерве и да ће ефекти ових мера наставити да се преносе на инфлацију и у наредном периоду.
Преношење досадашњег пооштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње, као и пад инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде за годину дана унапред указују на ефикасност трансмисионог механизма монетарне политике.
Приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да глобална инфлација опада брже од очекивања и приближава се претпандемијским нивоима, услед слабљења трошковних притисака, попуштања застоја у ланцима снабдевања и ефеката претходног заоштравања монетарних услова већине централних банака.
Иако су светске цене нафте у паду због смањене тражње, а цене примарних пољопривредних производа због глобално добре пољопривредне сезоне, глобална неизвесност може утицати на њихов раст и успорити повратак инфлације у границе циља у многим земљама.
Од почетка године повећане су цене транспорта, трошкови осигурања и других логистичких услуга под утицајем геополитичких тензија и проблема у допремању нафте, али и других сировина и производа Црвеним морем и Суецким каналом.
Иако се ова кретања за сада нису знатније одразила на светске цене примарних производа, ни на инфлацију наших важних трговинских партнера, а самим тим ни на цене производа и услуга које увозимо, према оцени Извршног одбора Народне банке Србије посебна опрезност по овом основу је неопходна приликом доношења одлука монетарне политике.
Поред тога, даља глобална фрагментација може поделити земље у трговинске блокове и проузроковати знатне губитке у светској производњи, укључујући и негативне ефекте на наше главне трговинске партнере.
Извршни одбор је истакао да је опадајућа путања међугодишње инфлације у Србији настављена и да је она крајем 2023. била двоструко нижа него на крају 2022. и износила је 7,6 одсто, што је благо испод нивоа који смо очекивали у новембарској пројекцији.
Даљем успоравању инфлације допринели су слабљење трошковних притисака и ефекат базе код цена хране, као и ефекти претходног заоштравања монетарних услова, који су утицали и на снижавање базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета), на 6,5 одсто међугодишње у децембру.
У наредном периоду Извршни одбор очекује даље смањење инфлације и њен повратак у границе циља половином ове године.
Томе ће допринети ефекти заоштравања монетарних услова, успоравање увозне инфлације, још увек ниска екстерна тражња, као и очекивани даљи пад инфлационих очекивања.
Захваљујући инвестицијама у основна средства и приватној потрошњи, остварено је убрзање раста бруто домаћег производа у четвртом тромесечју 2023. на 3,8 одсто међугодишње, што је на нивоу 2023. године резултирало реалним растом од 2,5 одсто.
Имајући у виду смањење глобалних инфлаторних притисака и постепен опоравак зоне евра, као и очекивано даље убрзање реализације планираних инвестиционих пројеката у области саобраћајне, енергетске и комуналне инфраструктуре, у овој години се очекује да ће стопа раста убрзати и наћи се у распону три-четири одсто, са централном вредношћу од 3,5 одсто.
На данашњој седници Извршни одбор је усвојио фебруарски Извештај о инфлацији с новим макроекономским пројекцијама, које ће детаљније бити представљене јавности на конференцији за новинаре 14. фебруара, када ће бити додатно образложене и донете одлуке монетарне политике.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи биће одржана 7. марта 2024. године.
