Цена инвестиционог злата мења се сваког минута

Они који имају новца, нису сигурни где да га уложе и при томе заштите тај свој капитал решење могу наћи у куповини злата.
1
Фото: Ilustracija/pixabay.com

Таква пракса позната је већ дуго, а интерес да се улаже у куповину злата посебно је приметно у кризним временима. Наравно, треба рећи да је реч о куповини инвестиционог злата, а по речима др Драгана Дејковића, власника компаније Голденспаце, која је генерални заступник рафинерије с ЛБМА сертификатом у Србији, инвестиоционо злато је злато највеће чистоће, минимално 999.0 у апоенима од 0,5 грама па до 1.000 грама

 - Инвестиционо злато је производ рафинерије с ЛБМА сертификатом највеће чистоће (999.9), и испоручује се у физичком облику на дан уплате - каже Дејковић. - Злато се, приликом куповине може платити готовином, преко е-банкинга или уплатом на рачун. 

Он указује да је интересовање за куповином инвестиционог злата све веће, а да је то посебно постало приметно током  кризе изазване вирусом ковид - 19, као и почетком руско-украјинског сукоба. 

- Кризе значајно утичу на повећање интресовања за конверзију папирног новца у злато и то се јасно видело током ситуације изазване вирусом ковид-19, као и рата између Русије и Украјине. У оба случаја је знатно порасло интресовање грађана да заштите свој капитал и конвертују папирни новац у реалну вредност - инвестиционо злато. С почетком украјинске кризе потражња за златом била је велика. Наша компанија је једина имала инвестиционо злато у понуди и у поптуности смо одговорили на повећану потражњу клијената и успели да испунимо све захтеве купаца. То потврђује и податак да је и поред тога што је у фебруару прошле године цене злата на тржишту порасла за готово 20 одсто, интересовање грађана и правних лица није смањивало - истиче Дејковић. 


Савремена опција заштите капитала

- У кризним временима важно је да људи имају свој капитал у својим рукама, а физичко злато обезебеђује им управо такву могућност - указује Драган Дејковић. - Иневестиционо злато је савремена опција заштите капитала у односу на раније, када су се куповале кованице - дукати. Међутим, кованице немају жиг произвођача, серијски број, холограм, нису оригинално упаковане у брендирану амбалажу и као такве нису довољно безбедне за купце те је, као одговор на тај недостатак, као савремени облик заштите капитала грађана и правних лица настало инвестиоционо злато.


По његовим речима, раније је уобичајена пракса грађана Србије била да свој зарађени капитал заштите куповином девиза, али ни те валуте сада нису довољне безбедне јер је реч о папирном новцу. Наш саговорник указује да и те валуте, због енормно велике штампе, губе на вредности, односно девалвирају, што на тржишту изазива инфлацију, а до тога је дошло и због чињенице да је укинут златни стандард, стандард који дефинише да свака земља мора имати онолико физичког злата колико је националне валуте у оптицају.

- То је и разлог што сада и грађани и правна лица свој капитал штите тако што га претварају у физичко злато и чувају у банковним сефовима или неким другим сефовима - указује Дејковић. 

Они који купе инвестиционо злато могу, ако то желе и кад желе, и да га продају. 

- Познато је да онај ко има злато има новац, па ако неко жели да прода инвестиоцоно злато то може и да уради. То се може урадити и продајом на тржишту, али је најбоље и најсигурније обратити се компанији где је инвестиционо злато и купљено јер се ту, по правилу, обезбеђује најбоља откупна цена. Наравно, постоје и продајна и откупна цена, а у нашој компанији је разлика између те две цене од два до пет одсто, у зависности од величине апоена. Знатно лошија ситуација је уколико се процес откупа злата одвија код златара. 

Он истиче да су продајне и откупне цене инвестиционог злата које на тржишту пласира компанија Голденспаце истакнуте на сајту и мењају се сваких 60 секунди, у зависности од берзанске цене злата. 

- Када је реч о цени инвестиционог злата важно је знати да што је већи апоен цена је по јединици тежине (граму) - нижа. Наглашавам и то да се порез на додату вредност на инвестиционо злато у Србији од априла 2018.године не обрачунава, чиме су се грађани Србије изједначили с грађанима Европске уније, где се тај порез не плаћа већ дуго - истиче Дејковић.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.1527
Најновије вести