Програмска директорка Центра за европске политике Милена Лазаревић, који је заједно са владином Канцеларијом за европске интеграције, начинио студију о условима рада тих државних службеника каже да је истраживање спроведено да би се утврдило шта је то сто запослене мотивише на одлазак.
"Постоји забринутост да би већи број запослених из тих сектора могао да напусти посао, па је идеја била да се види зашто је то тако у људским ресурсима, знајући притом да су европске интеграције један од главних циљева наше владе", рекла је Лазаревићева за Тањуг.
Примедбе запослених у том сектору се, навела је она, у највећем броју се односе на зараде и то не на висину плате, већ на нередовно ислаћивање прековременог рада и на изузетно ниске дневнице за путовања.
"Ти људи су под сталним притиском Брисела и бриселских рокова, често остају да раде до касних ноћних сати, а то им се не испалћује на време, казала је она.
За сада их има довољно, рекла је, али ако оду, држава је у опасности да изгуби високо-квалификован кадар који може убрзати њен процес ка ЕУ.
С друге стране, каже, од њиховог капацитета зависи колико ће Србија бити успешна у повлачењу бесповратних средстава које ЕУ Србији ставља на располагање.
"То су ИПА фондови и ако немамо квалитетне људе који раде те послове, све више средтсва ће нам остати непотрошено и враћати се у буџет ЕУ", истакла је.
Иначе, поменуту студију подржала је немачка влада, Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва и Владина Канцеларија за европске интеграције.
