Стране директне инвестиције (СДИ), по том документу, у бруто друштвеном производу износе 6,2 одсто, а пројекције кажу да ће се до 2027. спустити на шест процената, док ће 2030. износити 5,8 одсто БДП-а.
„Удео СДИ се смањује у периоду након 2019. због могућег одлива профита”, наводи се, и додаје да ће у истом периоду укупни износ дефицита текућих трансакција износити око 26,6 милијарди евра, при чему се није рачунало на евентуалне донације.
Удео бруто фиксних инвестиција у основне фондове биће, наводи се, остварен уколико њихов просечни годишњи реални раст буде износио 8,5 одсто, а вредност тих инвестиција би у 2030. години требало да износи готово 27 милијарди евра.
При томе би се удео бруто домаће штедње у укупним инвестицијама, с процењених 38 одсто у овој години, попео на 47,3 процента у 2023. и на 61,3 одсто у 2030.
Степен отвореност неке економије мери се и односом спољне трговине према БДП-у (удео збира извоза и увоза у БДП-у), који бележи раст са 104,5 процената у 2018, на 128 одсто, колико би требало да износи 2030. године, што, по оцени изнетој у документу, указује на висок степен отворености економије у пројекционом периоду.
Кључна претпоставка у основном сценарију те анализе је усидравање дефицита у размени робе и услуга с иностранством и смањење удела дефицита текућих трансакција платног биланса у БДП-у, самим тим, и умеренији раст унутрашње тражње и потрошње.
Ове године је пројектовано да би до 2021. стопа БДП-а могла износити 4,5 процента, након чега би у наредним годинама (од 2022) тај раст износио пет процената, наводи се у пројекцији.
Додаје се и да „у посматраном периоду пројекције, удео спољнотрговинског дефицита у БДП-у расте са седам процената, на колико га процењујемо у 2018, на 7,3 процента у следећој години. Затим се, од 2023, зауставља на осам одсто и на том нивоу остаје до 2030. године”.
По динамици раста, до краја 2030. године вредност БДП-а Србије достигла би око 91 милијарду евра.
Наводи се да ће наредне године висина БДП-а у склизнути на 3,5 процената, али ће у 2020. он скочити на четири процента, док ће просечна стопа раста БДП-а у периоду од 2018. до 2030. износити 4,7 одсто.
Када је реч о просечним стопама раста за период од наредних 12 година, финална потрошња ће износити 3,9 одсто, а бруто фиксне инвестиције у основне фондове 8,5 процената, оцењује се у документу.
Када је реч о билансу плаћања, главни циљани параметри су подизање удела извоза робе и услуга у БДП-у, с 50,2 одсто у 2016. на 65 процената у 2030. и ограничавање смањења покрића увоза робе и услуга девизним резервама на око четири месеца крајем посматраног периода.
Проблем одрживости било којег сценарија економског развоја земље најпре се манифестује као (не)одрживост биланса плаћања, упозоравају аутори, и истичу да је највећи ризик за одрживост укупног сценарија макроекономског раста и развоја ризик повезан с питањем одрживости спољног дуга и екстерне ликвидности.
Стопа сервисирања укупног спољног дуга (удео отплата главнице и камата у извозу роба и услуга) у 2017. износи 21,6 проценат, а по пројекцијама, из године у годину та стопа би требало да бележи пад, да би у 2030. износила 3,4 процента.
У првим годинама, а за период о којем говори анализа, присутан је ризик оптерећења високим отплатама приватног дуга, што, како се наводи, упућује на неопходност појачане инвестиционе активности засноване на битном повећању удела домаће штедење у финансирању инвестиција, а потом и СДИ.
Д. Млађеновић
