Неретко телефон звони рано ујутро или касно увече, а многи грађани су, осим што не желе да се одазову на те позиве, незадовољни јер су сигурни у то да трговцима нису оставили свој број. Иако већина позваних не жели да купи оно што им се преко телефона нуди, позиви не престају јер продавци не желе да одустану од тог начина продаје. Истини за вољу, то и није забрањено, али ипак, постоји могућност да телефонско узнемиравање у комерцијалне сврхе престане. Међутим, мало ко о томе зна.
Како је недавно изјавила Мирјана Дамјановић из Тржишне инспекције Министарства трговине, туризма и телекомуникација, позивање телефоном је дозвољено, али грађани у сваком тренутку могу рећи ономе ко је с друге стране телефонске слушалице да их више не позива. Уколико се понови позив истог понуђача, то постаје узнемиравање и тада Тржишна инспекција има право да покрене поступак.
На сајту Министарства трговине има банер с упутством како се може поднети захтев, а поступак инспекцијског надзора покреће се на основу само једног позива, рекла је Мирјана Дамјановић, указујући на то да је прошле године на националном регистру било веома мало приговора те да је за позивање било само десетак пријава.
По речима правне саветница Националне организације потрошача Србије Никице Јовановић, многим грађанима лакше је да спусте слушалицу него да се јаве онима који санкционишу такво понашање трговаца. Уз то, она истиче да су чешћа мета оваквих позива пензионери који не знају како да се одбране, и наглашава да позвани може да захтева да позивање престане. По њеним речима, од укупног броја приговора које потрошачи упуте Националној организацији потрошача Србије, осам одсто везано је за насртљиво пословање.
Када би потршачи више знали о својим правима, сигурно је да би трговци који позивају телефоном мало више размишљали о томе да ли да наставе такву праксу јер су казне за насртљиво пословање прилично високе.
Наиме, по речима Никице Јовановић, оне се крећу од 300.000 динара до чак два милиона.
Уколико грађани кажу да не желе да поново буду позвани, а то се ипак понови, Тржишна инспекција има право да покрене поступак против оних који зову телефоном, али је проблем у томе што потрошачи нису довољно информисани о томе и најчешће одустају од пријаве надлежнима, каже Никица Јовановић.
Како додаје, позивање телефоном у комерцијалне сврхе није забрањено готово ни у једној држави, али у многима постоји начин да се делује превентивно и на тај начин потрошач заштити.
Тако је, рецимо, у Хрватској тај проблем ефикасно решен увођењем регистра, којем се потрошач може пријавити и рећи да не жели да буде доступан трговцима па се тим пријављивањим одјављује од могућих позива и спречава могућост да неко буде насртљив. То би се могло урадити у Србији, а процедуру би требало да покрене надлежно министарство. Постојање таквог регистра није обавезно, али је важно за заштиту потрошача, односно добар је вид превентивног деловања за оне који не желе да их неко зове у комерцијалне сврхе, каже Никица Јовановић.
Д. Млађеновић
