Договор о томе постигнут је само десетак дана после уписа домаћег националог пића, ракије од шљиве - шљивовице, на Листу нематеријалног културног наслеђа Унеска .
А непуних месец дана пре него што је Унеско нашу шљивовицу уврстити у нематеријално културно благо, Савез произвођача ракије Србије указао је на огромно сиво тржиште на коме наша земља губи стотине милиона евра у нелегалној продаји ракије на чијим флашама нема акцизне маркице.
Министар за спољну и унутрашњу трговину Томислав Момировић изјавио је да је наша обавеза да штитимо квалитет ракије.
„Морамо да уложимо пуно енергије како би поспешили производњу и заједнички са произвођачима радили на подизању квалитета ракија произведених у Србији - казао је Момировић. - Да бисмо то постигли, морамо заједничким снагама да радимо на уређењу тржишта, како би заштитили потрошаче и како би грађани имали безбедан и квалитетан производ. Шљивовица није обичан производ, то је сасвим сигурно највећи бренд у храни и пићу који наша држава има и наша је дужност да заштитимо потрошаче и заштитимо ракију као национални бренд Србије“, истакао је Момировић.
Заступник Савеза произвођача ракије Србије Радосављевић је истакао да имају око 900 чланова који имају регистроване дестилерије, а само пре две године, када је у јулу 2019. године савез основан, било је свега 200 чланова.
- Имајући у виду да нам се број чланова вишеструко увећао можемо рећи да идемо у добром правцу, али морамо ићи бржим корацима, поготово што је сада шљивовица на Унесковој листи. Морамо водити рачуна и о квалитету овог пића, радити на томе да га унапредимо, успоставимо стандард у производњи врхунске ракије, ознаки географског порекла, радити на развоју ракијског туризма, држати се Закона о јаким алкохолним пићима и декларисати их према пореклу етанола... - навео је Радосављевић.
Он је упозорио потрошаче да ракија, без ознаке порекла, здравствене контроле и наплате пореза и акцизе, није безбедан производ.
Тим поводом заступник Савеза произвођача ракије Горан Радосављевић казао је за „Дневник„ да ће кампања кренути из локалних самоуправа и из пијачних управа.
- Организаторима локалних манифестација и предузећима које се баве пијачном делатности скренуће се пажња на то да се на тезгама мора продавати пиће које на флашама има податке о пореклу и акцизну маркицу - казао је Радосављевић. - Немамо ништа против домаћина који пеку ракију за своје потребе, али уколико вишак изнесу на тржиште, морају га продати само регистрованом газдинству који ће испитати квалитет пића и ако треба дорадити производ.
По речима Радосављевића, на домаћем тржишту свега трећина ракије је у легалним токовима, а две трећине се прода на сивом тржишту.
- Многи и не знају да треба да буду регистровани и да када продају ракију преко огласа морају да имају на боцама акцизну маркицу, па и произвођаче морамо едуковати - навео је Радосављевић.
З. Делић
