Фонд ће умањити прогнозе раста 143 економије које чине 86 посто глобалне економске производње, мада ће већина земаља задржати позитиван раст, рекла је она најављујући нови Извештај о светским економским изгледима, који ће бити објављен на пролећним састанцима ММФ-а и Светске банке следеће недеље, преноси Ројтерс.
Георгиева, која је раније наговестила вероватно смањење пројекција, навела је да руски напад на Украјину „шаље ударне таласе широм планете“ стварајући велике препреке земљама које се боре да се опораве пандемије ковид-19 која и даље бесни.
„Главни узрок онога с чим се данас суочавамо је рат, и тај рат се мора завршити... У економском смислу, раст опада, а инфлација се повећава. У људском смислу, приходи становништва опадају, а проблеми расту“, рекла је Георгиева у Карнеги задужбини за међународни мир у Вашингтону.
Западне санкције уведене Русији одражавају „глобални поредак који је озбиљно уздрман“, навела је она, упозоравајући на велику нову претњу - фрагментацију глобалне економије на геополитичке блокове, са различитим трговинским и технолошким стандардима, системима плаћања и резервним валутама.
„Таква тектонска промена (фрагментација) би изазвала болне трошкове прилагођавања. Ланци снабдевања, истраживање и развој и производне мреже би били прекинути и морали би поново да се граде. Сиромашне земље и сиромашни људи ће сносити терет ових дислокација", рекла је Георгиева.
Предочила је такође да рат погоршава прехрамбену несигурност широм света, с обзиром на прекиде испорука житарица и ђубрива из Украјине, Русије и Белорусије што подиже цене хране и најтеже погађа најслабије земље.
Без хитне, координисане акције за повећање снабдевања храном, многим земљама прети већа глад, сиромаштво и социјални немири, оценила је шефица ММФ-а.
Према њеним речима, један од императива је побољшање дугорочне отпорности кроз диверзификацију пољопривредне производње, као што се ширила и производња вакцина по регионима током пандемије.
ММФ предвиђа да ће инфлација, која је сада „јасна и присутна опасност“ за многе економије, остати повишена у дужем периоду него што се раније очекивало.
Георгиева није изнела конкретан податак о очекиваном глобалном расту, али је раније изјавила да ће он бити нижи од 4,4 посто колико је ММФ предвиђао у јануару, када је такође смањио прогнизу за пола процентног поена у односу на претходну.
„Од тада, изгледи су се значајно погоршали, углавном због рата и његових последица. Инфлација, финансијска пооштравања и чести локдауни у Кини, који изазивају нова уска грла у глобалним ланцима снабдевања – такође утичу на привредну активност", додала је она.
Такође је апеловала да се у доброј вери настави са координисаном акцијом за решавање заједничких проблема као што су климатске и брзе технолошке промене.
„Комплексно не значи немогуће... Морамо имати на уму да одговор не сме бити у изолацији и фрагментацији“, закључила је Георгиева, напомињући да је интеграција која је виђена након завршетка Хладног рата резултирала утростручавањем обима глобалне економије и снажним смањењем сиромаштва за око 1,3 милијарде људи.
