Време путовања од Беча до Берлина, како је планирано, треба да се смањи са скоро девет на око четири сата.
Министарка за заштиту климе у влади Аустрије Леоноре Гевеслер истиче да је овај пројекат доказ да железница представља будућност у Европи у вези путовања на кратким и средњим трасама.
Очекује се да ће изградња брзе пруге од Беча, преко Прага до Берлина бити завршена до средине 2030-их година, а посебно изазован задатак је тунел кроз Ерцгебирге.
Железничка веза између Дрездена и Прага треба да постане део европске мреже нових железничких веза, на којој ће саобраћати и ноћни возови.
Брза пруга између Берлина и Дрезена требало би да буде завршена већ 2025.године.
У Аустрији пројекат брзе пруге према Берлину спроводи се под именом “Виа Виндобона”.
Само мали део брзе пруге од Беча до Берлина иде кроз Аустрију.
Иначе планирано је да се од Беча, преко Брна до Прага путује, уместо актуелно четири, свега два сата, а до Берлина укупно четири сата и пет минута.
По свему судећи, овај пројекат је важан и за посао који који већ раде Србија и Мађарска, то јест за брзу пругу од Београда до Будимпеште која се пројектује и гради за брзине до 200 километара на сат.
Беч и Будимпешта нису далеко, па је реално очекивати да и Београд , а потом и Ниш буду део будуће брзе пруге од Беча до Берлина. Такође, не треба забоправити да је, недавно, ЕУ изразила спремност да суфинасира изградњу брзе пруге од Београда до Ниша.
У информацији са потписивања уговора, као ни у
извештајима немачких и аустријских медија није наведено за колике је брзине пруга предвиђена, али је познато да се деоница од Дрездена до Берлина, која је поменута у извештају, гради за брзине до 200 километара, то јест као и на прузи Београд-Будимпешта. Такође, с обзиром на то да се у извештају наводи да пут од Беча до Прага новом брзом пругом треба да траје око два сата, може се закључити да се ради о прузи с брзинама воза до 200 километара на час, с обзиром да су Беч и Праг удаљенио око 340 километара. Од Беча до Берлина нема ни 700 километара, па ако ће пут трајати четри сата, није тешко израчинати којом би се брзином воз могао кретати. То јест као и од Ниша до Будимпеште.
Брзе пруге се уклапају у планове Европске комисија, чија стратегија је да смањи емисију штетних гасова у саобраћају до 2050. године за 90 одсто.
За то је потребно да се удвостручи брза пруга у Европи, а и да транспорт терета пругом порасте за 50 одсто до 2030.
Све у свему, биће брзе пруге од Берлина до Ниша, а остало је још само да параф ставе Будимпешта и Беч. Прошле године, да подсетимо, Бечки институт за међународне економске студије, предложио је да се реализује пројекат ултра брзих возова, који би повезао све крајеве Старог континента, а на једној од четири планиране линије нашла би се и Србија.
Новом железничком мрежом, предвиђеном програмом европског опоравка од ковид-19, ишло би се брзином између 250 и 350 километа на час. Од Београда до Берлина, који су удаљени 1.250 километара, возом би се ишло око четири сата. Путовање до Беча трајало би око 2 сата, док би се на грчко море, у Солун, стизало за петнаестак минута више. Бечки институт у свом предлогу наводи да би ова мрежа могла буде изграђена током 2020-их, односно у року од једне деценије.
Како ствари стоје, ова идеја неће скоро заживети, већ је много реалнија брзина возова до 200 километара на сат.
Д. У. – Д. Мл.
