Разлог је веома једноставан - велики број становника Србије отиснуо се ка европским земљама, а све чешће и ка другим континетима, тражећи свој пут ка бољој заради и егзистенцији. То је и један од разлога што су многа радна места без радника и што је измена радника на одређеним позицијама готово свакодневна.
Да радна снаге нема довољно јасно је одавно, али сада се слика од пре неколико година, када су грађани Србији одлазили пут других држава, где није било довољно радника, дешава у Србији. Послодавци су схватили да због недостатка радне снаге трпи посао, а како радника у земљи нема довољно, мора се тражити тамо где понуде има - ван граница Србије. Тако је сада већ приметно да на многим радним местима раде странци из свих крајева света: Индије, Русије, Турске, Кине, Пакистана, Украјине, Узбекистана, Кубе... По свему судећи, тај тренд ће се наставити и у будућности.
По речима менаyера за односе с јавношћу "Инфостуда" Милоша Туринског, генерално се у нашој земљи осећа дефицит одређених кадрова, а пре свега занатских занимања. Он указује да су најтраженији радници у области грађевинарства, те возачи, електричари, водоинасталтери, ауто-механичари...
- Далеко су траженији радници са средњом стручном спремом од оних с високим образовањем - каже Турински. - Како би се радна места за које нема довољно кадрова у Србији попунила, мора се окренути понуди из иностранства.
По његовим речима, највише недостају грађевински радници и на тим радним местима највише је оних који долазе из Кине, Турске и Индије, међу достављачима су најчешће радници из Узбекистана, од недавно су, као возачи аутобуса у Београду, ангажовани возачи из Шри Ланке, Непалци у Госпођинсима беру корнишоне…
- Национална служба за запошљавање, која је надлежне за издавање радних дозвола страним радницима, а на основу Закона о запошљавању странаца, 2021. године издала је више од 23.600 дозвола, што је било готово двоструко више него годину дана раније. Да радника у Србији и даље нема довољно и да потреба за радницима из иностранства постоји потврђује и то што је, према званичним подацима НСЗ, за првих шест месеци ове године издато скоро 15.000 радних дозвола, те је сигурно да ће бити надмашен број из прошле године - рекао је Турински.
Он истиче и да се велики број радника из иностранства ангажује за обављање привремених и повремених сезонских послова у пољоприреди, од априла до октобра, а да ће, готово је извесно, потреба за тим радницима бити све већа из године у годину.
У хотелијерству фали 4.500 радника
Недостатак радне снаге у угоститељству у Србији веома је изражен, а по речима директора Удружења хотелијера Србије Георги Генова, проблем с радном снагом се јавио зато што су многи радници за време пандемије коронавируса добили отказе и променили делатност или отишли у иностранство да раде.
Уз то, недостатак радника изазван је и експанзијом хотелске индустрије, па су потребни стручни радници који могу да одговоре на стандарде хотела.
- У туристичком и хотелијерском сектору недостаје 4.500 радника и потреба за увозом радне снаге је велика - рекао је Генов. - У сектору хотелијерства у Србији највише је радника из Индије и Пакистана.
По речима председника Савеза Самосталних синдиката Војводине Горана Милића, долазак странаца који раде у Србији је нешто на шта ће сви морати да се привикну јер радника нема довољно.
- Битно је да страни радници који раде у Србију буду на евиденцији Националне службе за запошљавање, а наглашавам да за њих, као и за све друге раднике у Србији, важе иста правила - односно одредбе Закона о раду и сви други прописи из области радног права - каже Милић.
Он истиче да је недостак кадрова одређених струка резултат одласка наших грађана у западне земље, које нуде већу зараду, сигурност и егзистеницју, а да се упражњена радна места морају попуњавати страним радницима.
- Одлазак у друге земље у потрази за бољом будућношћу је нешто што се догађа свугде и стално и миграције се не могу и не треба да се заустављају, оне су немоновност. Важно да се води рачуна ко и под којим условима долази да ради у Србију, а нама као синидкату је најважније да радници који долазе да раде у нашој земљи имају сва права као и домаћи радници и да послодавци и посредници поштују достојанство и радника и човека - каже Милић.
Д. Млађеновић
