У Србији је тај проценат занемарљиво мали, јер нису у довољној мери препознате шансе које кампинг туризам доноси. Погово што Србија има идеалне услове за кампове поред река, на ободима националних паркова, поред шума, језера...
Председник Кампинг асоцијације Србије Владимир Ђумић каже за “Дневник” да у Србији тренутно има 42 регистрована кампа додајући да су неки регистровани као туристички кампови, а неки и као кампинг одмаралишта и кампиралишта.
- Сваке године региструје се барем 4-5 нових кампова, па тако је било и ове године. У овој години имамо неколико нових кампова и то у селу Кремна, селу Добра недалеко од Голупца, Кампинг “Калиновац” на Сребрном језеру и камп “Фарма 47” на Ченеју код Новог Сада. Увек постоји интересовање страних и домаћих туриста за комповање и оно све више расте. Брошура “Camping in Serbia”, коју издајемо у сарадњи са Туристичком организацијом Србије, је једна од најтраженијих на свим већим сајмовима туризма у Европи – објашњава Ђумић.
Наш саговорник истиче да су Србији потребни кампови на ободу градских центара, попут Новог Сада, Београда, Ниша, јер је кампинг туризам неискоришћена шанса Србије , која би веома лако могла да се искористи када би постојала довољно развијена свест о томе да смо као земља изузетно повољни за развој ове гране туристичке привреде која свуда по Европи бележи милионе ноћења годишње.
- Неопходна је врло проста стратегија, а пре свега, квалитетан правилник, који је сада несрећно осакаћен из чистог незнања, а могао би и требало да буде замајац развоја у отварању нових кампова. Треба обучити власнике кампова како се они воде и шта је неопходно да би се добро промовисали. Научити их како је могуће направити веома солидан породични бизнис у кампинг туризму без претерано великих улагања. Дакле, потребно је нешто више од добре воље, а то је мало знања, искуства и добре праксе. То се, пак, може видити и у суседној Хрватској или Словенији где се то другачије ради и они су спремни да нам помогну – каже Ђумић.
Према његовим речима нове шансе за кампинг туризам у Србији огледају се и у оквиру заштићених еко-система – националних паркова, резервата природе и слично, где је могуће развијати посебан сегмент еко кампинг који привлачи све већи број људи који воле да кампују далеко од урбаних центара, у нетакнутој природи.
- Такође, шансе Србије су у транзитним камповима. Ту сада нема довољно капацитета како би се привукли страни туристи, а посебно они који пролазе кроз Србији јер се овде не заустављају много управо због тога што нема довољно места које пружају квалитетан кампинг смештај. Немамо кампове у бањама, за разлику од суседне Мађарске где свака бања има барем један камп – оцењује наш саговорник.
Војводина, истиче Ђумић, има кампове углавном уз језера и реке. Наглашава да су белоцркванска језера веома популарно одредиште кампера додајући да је поново прорадио и камп “Фрушка гора” на Стражилову код Сремских Карловаца за које су туристи зантересовани.
- Камп “Засавица” је један од наших најбољих кампова и представља сјајан пример да се у оквиру једног природног резервата може напрвити квалитетан и модеран камп. “ Фарма 47” на Ченеју је такође добар пример како је могуће организовати добар камп на салашима. Генерално, кампинг у сеоским домаћинствима је наш јединствен производ и било би иделано и даље га развијати као посебно атрактиван производ – закључује Ђумић.
Камп “ Засавица” , који се налази у непосредној близини Резервата природе “Засавица”, по речима Јована Вукадиновића, је најмодернији и најопремљенији у Србији, има 44 кампинг парцеле, комплетно уређену инфраструктуру и пружа услугу готово исту као и ону коју туристи могу добити у најелитнијим хотелима.
- Уредили смо га по европским стандардима и за то добили европско признање. Обезбедили смо интернет, сателитску антену, тоалете , кухињу, дневни боравак , место за дружење ... Наши гости могу да се друже и слободно обилазе лепоте резервата. Могу га обилазити бродом, чамцима, пешке, организовано са водичем или индивидуално - прича за “Дневник” Вукадиновић.
Истиче да камп највише посећују гости из Холандије, Немачке, Француске и Словеније, док је домаћих кампера још увек недовољно...
- Камп” Белоцркванска језера”, каже за “Дневник” Љиљана Ђурковић, налази се на Градском језеру , километар од центра Беле Цркве и има капацитет 100 кампинг јединица.
- Имамо још један камп на Врачевском језеру. Важно је истаћи да у самој околини имамо 7 језера. Наше камп приколице су целе године стациониране. Гостију има, али има и слободних места, тако да би тренутно могли сместити још десетак приколица. У јулу је посета због лошег времена била мало лошија, али је прошлог месеца боља – рекла је Љиљана Ђурковић.
Иначе, у близни Кањиже налази се камп “ Тиски цвет” који има капацитет за смештај педесетак каравана и стотинак шатора. На обали Дунава код Банатског Бртестовца налази се ауто камп “ Јабуков цвет” који је отворен целе године, а камп сезона је од априла до почетка новембра.
Гости кампа “Засавица” имају могућност да посећују подручје СРП ”Засавица” које је уточиште многим и разноврсним биљкама и животињама, а познато је по чистим водома и по томе што су једини имају старе расе генетичких ресурса Србије. То су мангулица , подолско говече и балкански магарац. Поред тога резерват поседује и фарму музних магараца.
Љубинка Малешевић
