Кнајсел је прокоментарисала изјаву будуће председнице Европске комисије Урсуле вон дер Лејен да "Северни ток 2" представља претњу од превелике зависности ЕУ о енергетским ресурсима из Русије, речима: "Да, знам за то, али ''Северним током 2'' се баве се компаније. То није пројект Европске комисије, у њега су инвестирали предузетници", преноси Хина.
Пројекат је готово завршен. Нико не гради гасовод да би угрозио друге. Он се суочава са истим приговорима који су се појавили између 2005. и 2010. године, када су своје резерве изражавали Данска, Пољска и балтичке земље, па су ти проблеми решени. Надам се да ће бити решене и садашње тешкоће. Сви би требало да буду заинтересовани за то да се предузетнички пројекат не политизује, рекла је Кнајсел.
Гасовод "Северни ток 2" обухвата два крака цеви положених по дну Балтичког мора, са полазном тачком у Русији а завршном у Немачкој, укупног капацитета 55 милијарди кубних метара гаса годишње. Завршетак градње планиран је крајем ове године.
Траса гасовод се протеже кроз територијалне воде или ексклузивне економске зоне Русије, Финске, Шведске, Данске и Немачке. Дозволу за полагање цеви кроз своје територијалне воде није дала још само Данска.
Против "Северног тока 2" активно иступа Украјина, која се боји губитка прихода од транзита руског гаса према Европи, али и низ европских земаља међу којима су Пољска, Летонија и Литванија. САД такође настоје да блокирају овај пројекат уз образложење да ће он Европу учинити превише зависном од руског гаса, док аналитичари кажу да се иза акције Вашингтона крије амерички интерес за извоз течног природног гаса у Европу.
