Државна секретарка у министарству Татјана Матић рекла је да је важно да грађани буду упознати са свим правима која могу да остваре као потрошачи.
Зато ће, додаје, Министарство од лета почети едукативну кампању чији ће фокус, пре свега, бити на позитивним примерима из праксе и правима која се односе на заштиту потрошача, а са којима до сада нису довољно упознати.
Како би се спречиле интерент преваре, Матић наводи да је битно да се грађани, пре него што наруче робу путем неког портала, информишу и провере да ли је трговац регистрован у Србији или је реч о страним платформама.
Велика је разлика у законском смислу и у остваривању права потрошача ако је реч о трговцима онлајн који су регистровани у Србији и оних регистрованих у неким другим земљама, додаје Матић.
Ако, каже, грађани купују од регистрованог трговца у Србији могу да очекују да ће њихова права као потрошача, у случају повреде, бити заштићена, али и додаје да нажалост постоје и ситуације када грађани купују на онлајн платформама које нису регистроване.
У том случају, наравно, права потрошача се не могу заштити јер трговац није регистрован и то онда прелази у домен преваре. То се може пријавити МУП-у, пре свега Одељењу за високотехнлошки криминал, рекла је Матић.
Говорећи о правима потрошача, Матић наводи да грађани нису довољно упознати да у случају када поруче робу од регистованог трговца који има електронску платформу у Србији, имају право да у року од 14 дана, без икаквог образложења, ту робу да вратите и добију новац назад.
Такође, додаје, постоји могућност да потрошац, када је то договорио продавац, односно пошиљалац са оператором, приликом пријема робе у присуству поштара пошиљку отвори и увери се да ли је то заиста оно што је наручио.
Наводи и да ће додатни механизам заштите у борби против сиве економије и превара омогућити измене Закона о поштанским услугама које су у скупштинској процедури, а које прописују обавезу да на свакој пошиљци пише и име и презиме пошаљаоца, што до сада није био случај.
Објашњава да ће то решење омогућити надлежним органима да у случају злоуптребе лакше реагују и дођу до пошиљаоца робе, који је одговаран и за њен квалитет и лакше ће се ући у траг продавцима или произвођачима фалсификоване робе.
Када је реч о страним платформама и електронској куповина из неких других земаља, Матић каже да је препорука свим грађанима да се определе за оне платформе које су већ познате и које апсолутно штите потрошача.
Многи од њих су јако познати, свакако да је Алиекспрес једна од познатијих платформи која на адекватан начин штити своје купце и кориснике, каже Матић и додаје да су стране платформе и стекле поверење великог броја купаца зато што омогућавају брзу и лаку рекламацију и уважавају сва права потрошача.
Иначе, наводи, онлајн трговина чини више од 10 одсто укупне трговинске размене у свету, најзаступљенија је у Кини где премашује 19 одсто.
