У две државе она је нешто виша до хиљаду, у шест држава је више од 1.500 евра, а разлика између најниже и највише минималне зараде у ЕУ већа је од седам пута, преноси Хина.
Према подацима Еуростата, најнижу минималну зараду имају Бугари 332 евра, а највишу Луксембуржани 2257 евра, док је у Хрватској “минималац” 624 евра, а у Словенији 1074 евра.
Након Бугарске следе Летонија с 500 евра, Румунија 515, Мађарска 542, Хрватска 624, Словачка 646, Чешка 652, Естонија 654, Пољска, 655, Литванија 730, Грчка 774, Малта 792 и Португал 823 евра.
Нешто више од хиљаду евра имају Словенија 1074 и Шпанија 1126 евра, а шест земаља има више од 1500 евра, Француска 1603, Немацка 1621, Белгија 1658, Холандија 1725, Ирска 1775 и Луксембург 2257 евра.
Резултати су нешто другачији када се минимална зарада мери према паритету куповне моћи, а и са тим критеријумом Бугарска и даље има најмањи минималац од 604 евра, а Луксембург 1707 евра, па је разлика нешто мање од три пута.
Минимална зарада у Хрватској према паритету куповне моћи износи нешто мање од 900 евра и иза ње су Грчка, Мађарска, Чешка, Естонија, Словачка, Летонија и Бугарска, наводи Хина.
Од земаља које имају минималну зараду мању од хиљаду евра према паритету куповне моћи су још Малта, Португал и Румунија.
Осталих осам земаља имају до 1500 евра, Немачка има нешто више од 1500 и Луксембург 1707 евра.
Шест земаља нема законски прописану минималну зараду, него се она одређује колективним уговорима, а то су Данска, Италија, Кипар, Аустрија, Финска и Шведска.
