Мали је рекао да су од данас повећане плата у јавном сектору за 10 одсто и пензије за 14,8 одсто, као и минимална зарада за 17,8 одсто које је до сада највеће процентуално повећање.
"Минимална зарада је преко 400 евра од 1. јануара, а поређења ради била је 15.700 динара пре 11, 12 година, а просечна пензија ће са овим повећањем, уз оно које смо имали од 5,5 одсто у октобру, ићи на 390 евра. Нама је сада просечна зарада око 830, 840 евра. Испунићемо обећање које смо дали да 1.400 евра буде просечна плата у Србији на крају мандата наредне владе, 650 евра просечна пензија и 650 евра минимална зарада", навео је Мали.
Апсолутно смо у динамици остварења тих циљева, нагласио је министар.
Он је истакао да је Србија у трећем кварталу имала раст од 3,6 одсто, а да ће за целу 2023. раст износити 2,5 или 2,6 одсто.
Мали је рекао Тањугу да можемо да будемо задовољни резултатом у 2023. и да то не кажу само он или председник Александар Вучић, већ и Међународни монетарни фонд - да је наша економија потпуно стабилна, јака и да и даље расте, упркос огромним изазовима који су везани пре свега за глобалну економију, као што су корона, енергетска криза, конфликт у Украјини, конфликт у Гази и велика инфлација у целом свету.
Навео је да наша економија расте за разлику од много већих економија, на пример Немачке која је већ три квартала заредом у рецесији.
"Ми ћемо први пут у историји имати БДП већи од 69 милијарди евра. Поређења ради, пре само 11 година био је 33 милијарде", рекао је он и додао да је томе допринело отварање нових фабрика, али и велики инфраструктурни радови.
Нагласио је нам је стопа незапослености на рекордно ниском нивоу од девет одсто, а највиша стопа запослености од 50,7 одсто.
"Имамо тренутно 2,367 милиона запослених који плаћају порезе и доприносе. То је историјски највећи број запослених на овај број становника у Србији", нагласио је Мали.
У Србију је, додаје, у 2023. години стигло 4,4 или 4,5 милијарди евра директних страних инвестиција и истиче да највећи број инвестиција у овом делу Европу долази у Србију.
Мали истиче да имамо и рекордан ниво девизних резерви од 25 милијарди евра, што нам омогућава да држимо стабилан девизни курс, што је веома важан фактор у даљем смиривању инфлације.
"Ми смо, иначе, за ову годину планирали дефицит од 3,3 одсто, а онда смо у ребалансу рекли да ће бити мањи, око 2,8 одсто. Ми сада већ знамо да ће бити 2,3 или 2,4 одсто, а можда чак и 2,2 одсто", рекао је министар и додао да то, такође, омогућава да се држи под контролом јавни дуг.
Како је рекао, нама ће закључно са децембром јавни дуг бити 51,2 или 51,3 одсто, што је много ниже од критеријума Мастрихта од 60 одсто, као и просека еврозоне од 91 или 92 одсто.
"Очекујем даљи пораст реалног дохотка кроз повећање плата и пензија, као и кроз повећање минималне зараде, уз наставак свих капиталних инвестиција које смо започели", поручио је Мали.
Навео је да су покренути многи пројекти попут градње Био4 Кампуса, градња инфраструктуре за Експо и Националног стадиона у Суричину, обилазнице око Крагујевца, аутопут Београд-Зрењанин-Нови Сад, брзе саобраћајнице "Осмех Војводине" и други пројекти, који мењају слику Србије и чине је много атрактивнијом и конкурентнијом, бољом за инвестирање, отварање нових фабрика и запошљавање.
Уколико наставимо да имамо овако добре економске резултате и ако буде мира у свету и даљег умањења негативних последица свих ових криза, ми можемо да очекујемо повећање плата, повећање пензија већ половином наредне године, нагласио је Мали.
Када је реч о инфлацији очекује да се она врати на пројектовани ниво од три плус-минус 1,5 одсто и каже да смо имали много боље податке последњих месеци и да је инфлација у новембру износила 8,0 одсто.
"Тренд смањења инфлације је у целој Европи и ми пратимо тај тренд. Оно што је за грађане Србије важно јесте да паралелно са снижавањем инфлације, имамо мере које смо предузели од контроле цене горива, чињенице да нам је и даље цена гаса међу најнижим у Европи као и цена струје, контроле цена 36 намирница и артикала у акцији Боља цена, снижење рачуна за струју код најсиромашнијих суграђана", рекао је Мали.
Истакао је да су све те мере допринеле снижењу инфлације и да су, са друге стране, повећање плата, пензија и једнократне исплате пензионерима по 20.000 динара, као и онима који примају новчану социјалну помоћ по 10.000 динара и средњошколцима по 10.000 динара, такође допринели томе.
"Пројекције су такве, дакле, инфлација иде доле, и са повећањем плата, пензија и минималне зараде, очекујем даље јачање реалног животног стандарда грађана Србије. То је један од два стуба наше економске политике, а са друге стране то су капиталне инвестиције. И од те политике нећемо одустати и на добром смо путу да дођемо до оне предкризне стопе инфлације од 2,5 до три одсто", рекао је Мали.
Када је реч о захтеву синдиката да се минималац коригује два пута годишње, Мали је навео да се око тога воде преговори са представницима синдиката и послодаваца, али да су ту супротстављени ставови са њихове стране, јер ако сте послодавац када планирате буџетску годину морате да знате колики ће бити фонд за плате.
"С друге стране, захтев за усклађивање минималне зараде два пута је везан за ванредне ситуације када се дешавају неки непредвиђени догађаји. Међутим, када погледате како смо ми реаговали последњих пар година, ми имамо повећање минималне зараде увек изнад нивоа инфлације. Ево од 1. јануара 17,8 одсто повећање минималне зараде, а инфлација ће бити око три или 3,5 одсто, дакле реалних око 13 или 14 одсто имате повећање минималне зараде", навео је Мали.
Нагласио је да ће минимална потрошачка корпа бити покривена минималном зарадом са овим јануарским повећањем 89 одсто, а да је пре 10 година то било 61 одсто.
Како каже, након формирања нове владе мораће да се направи ребаланс буџета и ако буде настављен раст у наредним месецима биће отворен простор, као што је и председник Александар Вучић обећао, за додатна улагања и издвајања у здравству и у просвету, као и евентуално повећање плата и пензија.
Додаје да ребаланс мора да се уради због новог закона о влади.
На питање да ли ће држава и у 2024. емитовати еврообвезнице на међународном тржишту капитала и за шта би се користила та средства, Мали је рекао да је у 2023. остварен велики успех јер је било планирано да повучемо око милијарду или милијарду и по долара, а за наше обвезнице је била понуда већа од 11 милијарди долара, јер се Србија показала у кризама као кредибилан и стабилан партнер.
"Ми тренутно на рачуну имамо скоро пет милијарди евра, дакле, немамо проблем с ликвидношћу. Желимо да уредимо и контролишемо дефицит. Када је наше даље учешће на међународном тржишту капитала у питању, видећемо, сваки дан пратимо шта се дешава, услови су и даље повољнији када је долар у питању, него за евро, а то се мења из дана у дан и уколико буде било потребе, ми немамо никакав проблем да привучемо било какав додатни капитал", рекао је Мали.
Навео је да постоји јасан план финансирања и враћања обавеза које доспевају у 2024. и нагласио да је јавни дуг Србије потпуно под контролом.
Никада се то, иначе, не објављује унапред да ли ћемо изаћи или не на тржиште капитала, додао је Мали.
"Ако буде било потребе, изаћи ћемо потпуно опуштено, релаксирано и ако добијемо добре понуде, ми ћемо тај новац искористити не за потрошњу, већ за оно од чега грађани Србије имају корист, а то су углавном капиталне инвестиције. Дакле од пројекта Чиста Србија, улагања у канализационе мреже, фабрике за пречишћавање отпадних вода, у оно што је председник Вучић најавио, даље улагање у локалне путеве, аутопутеве, брзе саобраћајнице, брзе пруге, дакле то су нам приоритети", рекао је Мали.
На питање да ли очекује неке промене у 2024. када је реч о финансирању јавних предузећа, с обзиром да је донет нови Закон о управљању предузећима у државном власништву, Мали је рекао Тањугу да су та предузећа веома важна за грађане Србије и да она више не представљају фискални ризик.
"Дакле нису нам та предузећа проблем, да траже нека издвајања. Имали смо тај случај прошле године за ЕПС. То је била стварно ванредна ситуација, било је да ли да грађане оставимо без струје, као и без гаса или ће држава опет преузети терет кризе на себе, као што смо и урадили", рекао је он.
Истиче да генерално та предузећа данас много боље послују него пре само 10 година и да то показују њихови биланси и финансијски извештаји који су позитивни.
"Укупно наша привреда је позитивна, никада профитабилнија није ни била, као и наша јавна предузећа. Да ли то може боље? Апсолутно може боље. Да ли смо задовољни? Нисмо. Управо смо усвојили тај закон о управљању јавним предузећима који треба да нам омогући даљу професионализацију управљања. Самим тим подразумева се да ће ти људи који су професионалци, да нема никаквог уплива политике, донети нешто ново и другачије и повећати квалитет услуга према грађанима Србије, што је за њих веома важно. И са друге стране, направити неки профит што је за буџет Републике Србије веома важно", нагласио је он.
Казао је да је ЕПС пример како је држава одговорно поступила, у реорганизацији или увођењу новог менаџмента у Електропривреду Србије.
"Пет чланова новог надзорног одбора је изабрано. Од тога троје су из Норвешке. Они су сада управо у процесу одабира новог директора ЕПС-а и нико им се не меша у посао. Они раде свој посао. То ће бити професионално управљање, професионалци који де факто треба да утичу на побољшање перформанси ЕПС-а", навео је министар финансија Мали.
Очекује да са избором нове владе почнемо исто то да спроводимо и у свим осталим јавним предузећима.
"Циљ је да се унапреди њихово пословање, не само да не би била фискални ризик, као што нису ни сада, већ и да буду носиоци даљег раста и развоја наше економије", рекао је Мали.
