-Колеге из Министарства рударства и енергетике су већ три недеље на терену, заједно са извођачима и подизвођачима, да би надгледали благовремени завршетак радова и испуњавање свих услова како би гасовод био пуштен у пробни рад, а што, очекујемо да ће бити у наредним данима - казала је Ђедовић Хандановић за Танјуг.
Министарка је нагласила да су сви учесници у овом пројекту изузетно посвећени да би могли, како каже, да диверзификујемо наше изворе снабдевања гасом. Она је подсетила и на уговор који је Србија недавано потписала у Азербејџану за снабдевање око 400 милиона кубних метара гаса годишње. Како је рекла, на ту количину гаса можемо да рачунамо до 2026, а након тога и на скоро три пута веће количине гаса из те земље, као и из Каспијског региона, али и из Грчке из ЛНГ терминала.
-Тиме ћемо практично добити још један извор снабдевања гасом, повећати нашу улогу као транзитне земље, јер преко Србије се и Мађарска снабдева гасом, али и друге земље Европске уније и у региону - казала је она.
Додала је да ће овим пројектом бити омогућен лакши приступ гасу оним местима која га досад нису имала, а то су Бела Паланка, Пирот и Димитровград. Према речима Ђедовић Хандановић, у плану је и изградња додатних гасних интерконекција, пре свега са Северном Македонијом и тај пројекат је у припреми.
- Поред завршетка Балканског тока пре две године, који је омогућио сигурно снабдевање гасом у довољним количинама за све грађане, пре свега из руских извора, сада ћемо добити још једну гасну интерконекцију, јако важну, са снабдевањем гасом из других земаља и других извора. То нас чини снажним, јачим, сигурним, да у случају поремећаја на тржишту можемо да се осећамо безбедније - рекла је министарка Танјугу.
Она је нагласила да Србија има довољне резерве гаса у складиштима и да ће захваљујући тим резервама, уколико дође до некаквих непредвиђених ситуација имати сигурно снабдевање тим енергентом.
Гасна интерконекција Србија-Бугарска део је шире иницијативе ЕУ, то јест Јужног гасног коридора, чији је циљ да се смањи зависност Европе од руског гаса. Међусистемска гасна веза Бугарска-Србија у Србији дуга је 109 километара, а укупна дужина двосмерног гасовода кроз обе државе је 170 километара, од Новог Искара у близини Софије до Ниша. Гасовод ће бити капацитета 1,8 милијарди кубних метара гаса годишње и представља пројекат од заједничког интереса за Европску унију. Укупна вредност гасног интерконектора Ниш - Димитровград - Бугарска износи 85,5 милиона евра, од којих Европска инвестициона банка у виду кредита обезбеђује 25 милиона евра, 49,6 милиона је бесповратно суфинансирање ЕУ из ИПА фондова, док се остатак трошкова покрива из буџета Србије и сопствених средстава ЈП "Србијагас". Радови поред двосмерног магистралног гасног интерконектора на територији Србије укључују и градњу четири мерно-регулационе станице и пратећих објеката.
Нови гасовод ће, како је најављено, обезбедити додатних 60 одсто повећања капацитета у односу на тренутне годишње потребе Србије, које износе око три милијарде кубних метара гаса годишње. Србија ће завршетком изградње гасне интерконекције до Бугарске добити могућност за повезивање са изворима гаса који долазе до Грчке, укључујући гас из Азербејџана и Каспијског региона и ЛНГ терминала у Грчкој. Такође, овим пројектом ће бити омогућен лакши приступ гасу оним местима која га досад нису имала, а то су Бела Паланка, Пирот и Димитровград. Споразум о изградњи гасовода Ниш - Димитровград потписан је још 2010. године.
Танјуг
