Они наводе да је пад економије најгори од Велике депресије из тридесетих година прошлог века, те оцењују да је пандемија свет одвела у "кризу каква није постојала".
Уколико пандемија буде дуго трајала то ће тестирати способности влада и централних банака да контролишу кризу, додаје ММФ, а пренео је Би-Би-Си.
Гита Гопинат, главна економисткиња ММФ-а, каже да би криза могла светски друштвени производ да умањи за девет билиона долара.
Иако је ММФ похвалио "брзу реакцију" у земљама попут Велике Британије, Немачке, Јапана и САД, наводи се да ниједна земља неће бити имуна на економски пад.
Очекује се да ће се глобални раст опоравити за 5,8 одсто следеће године, али само ако се пандемија оконча у другој половини 2020.
Гопинат каже да велика економска блокада представља "црну реалност" за политичаре, који се суочавају са "неизвесношћу око дуготрајности и интензивности шока".
Делимичан опоравак је пројектован за 2021 годину, каже Гопинат.
Она наводи и да се први пут од Велике депресије и од развијених економија очекује да буду у рецесији.
ММФ упозорава да се раст у развијеним економијама неће вратити на ниво од пре вируса до 2022. године.
