Како сазнајемо од портпарола „Инфраструктуре железнице Србије“ Ненада Станисављевића, до сада је демонтирано око 37 километара водова, односно жица контактне мреже и уклоњени носећи стубови у дужини од око 31 километар пруге. Ти радови почели су најпре на деоници Сајлово-Змајево, да би затим били настављени према станици Степановићево.
- Демонтирана је комуникациона и сигнална опрема у станицама Кисач, Степановићево, Змајево, Жедник и Бачка Топола, као и укупно 125 сигналних машина, 43 скретнице и део колосечне опреме са тих деоница – каже Станисављевић. - Размонтирано је и око 12 километара колосека. Од тога, само у станици Наумовићево демонтирано је око пола километра, али и готово три километра колосечних спојница. До сада је „Инфраструктури железнице Србије“ већ предат део демонтираног колосечног материјала - око шест и по километра шина, близу 11.000 дрвених прагова и исто толико комплета причврсних материјала, као и 33 комплета скретница, а примопредаја преосталог размонтираног колосечног материјала биће настављена наредне недеље. По речима пројект -менаџера за безбедност и здравље на раду Пинг Ченг
Ксионга, план је да до 6. јуна демонажа буде окончана на читавој деоници до Суботице. И у том граду, како каже, почело се с тим послом, нешто касније него у другим местима. Тренутно се ради још у Кисачу, Степановићеву, Ловћенцу, Змајеву и Новом Саду, где се граде нови перони у железничкој станици.
Подељени у више екипа по местима, поменуте послове обављају радници из Сечуана и Хубеја. Обезбеђен им је привремени смештај у радничким мобилним контејнерима, које, како заврше посао у једном месту, премештају у друго. Ксионг каже да ће број радника ускоро бити знатно већи, јер то захтевају задаци који су пред њима.
– Са нама ради пуно Срба инжењера и наши односи су врло добри – истиче Ксионг. – Веома сам захвалан српским колегама на посвећености послу и присној сарадњи. Неки од њих раде четири-пет година са нама и видимо да су доста научили.
Седиште кинеског извођача радова на трећој деоници брзе пруге, од Новог Сада до Суботице, односно до границе са Мађарском, налази се у близини Ранжирне станице у Новом Саду, на парцели која припада „Железницама Србије“, где је 22. новембра прошле године званично обележен почетак радова на тој траси. Од тада до 7. априла, у првој фази, одвијали су се они радови који нису захтевали обуставу железничког саобраћаја.
Пруга од Новог Сада до Келебије дуга је 108 километара. Рок за њен завршетак је 33 месеца од потпуне обуставе саобраћаја на целој траси од Новог Сада до Суботице, што значи да се очекује да пруга буде готова до краја 2024. године.
Пројекат изградње пруге за велике брзине између Новог Сада и Келебије, обухвата трасу двоколосечне пруге и станице са објектима на прузи, реконструкцију и модернизацију железничких чворова Нови Сад, Врбас и Суботица, денивелацију укрштања пруге са друмским и пешачко-бициклистичким стазама, као и уградњу електротехничке инфраструктуре која омогућава безбедно одвијање саобраћаја пројектованим брзинама и увођење европског система управљања железничким саобраћајем.
Током обуставе железничког саобраћаја између Новог Сада и Суботице, возови саобраћају помоћним железничким правцима. Основни помоћни превозни правац је: Нови Сад Ранжирна станица – Распутница Сајлово – Оџаци – Богојево – Сомбор – Суботица, а допунски Нови Сад Ранжирна – Распутница Сајлово – Римски Шанчеви – Орловат – Зрењанин – Банатско Милошево – Сента – Суботица. „Инфраструктура железнице Србије“ реконструисала је регионалне железничке правце Нови Сад – Богојево и Сента – Суботица, како би њима железнички саобраћај могао несметано да се одвија током изградње пруге за велике брзине.
Осим тога, пројекат предвиђа реконструкцију девет железничких станица и градњу три нове. Новосадска станица је реконструисана и у њу од 19. марта када су пуштене у саобраћај прве две деонице брзе пруге од Београда до Новог Сада, већ стижу брзи возови. На списку за реконструкцију су станице Сајлово, Кисач, Степановићево, Змајево, Бачка Топола, Жедник, Наумовићево и Суботица, док ће се у Руменки, Врбасу и Ловћенцу градити друге са помоћним објектима. У Врбасу ће бити изграђен и вијадукт дуг 1,6 километра. Вредност уговора је 1,16 милијарди долара.
З. Милосављевић
