"Анкета о радној снази која је објављена за први квартал ове године показује да је стопа запослености повећана, стопа незапослености смањена за исти квартал ове године, анкета о радној снази је забележила већи број запослених за око 31.600 лица, са друге стране стопа незапосленисти која је у овом тренутку 10,1 одсто, за око 0,8 процентних поена нижа у односу на први квартал 2022. године", рекао је Мартиновић за Танјуг.
Мартиновић је додао да се стопа незапослености већ дужи временски период креће испод 10 одсто или за нијансу изнад 10 одсто, без обзира на пандемију Ковид 19 и рат у Украјини који су, према његовим речима, утицали на привредна кретања.
Саговорник Танјуга је поводом цикулуса јавних конкурса за запошљавања, самозапошљавање, обуке и стручно усавршавање незапослених рекао да је забележено велико интересовање послодаваца, незапослених лица и младих људи.
Он је навео да је завршен прогрем самозапошљавања, као и да су припремљене одлуке за укључивање око 4.000 лица која желе да започну сопствени бизнис.
"Међу њима имамо око 100 особа са инвалидитетом, велики број лица ромске националности, дакле оних теже запошљивих категорија који желе да започну сопствени бизнис", изјавио је Мартиновић.
Према речима Мартиновића, Национална служба за запошљавање (НЗС) је за младе припремила различите прогреме попут стручних пракси, приправништва, прогрема "Моја прва плата", као и прогреме за оне који су пасивни на тржишту рада као што су преквалификације, стицања практичног знања и прогрем основног функционалног образовања.
Коментаришући ИПА пројекат "Гаранција за младе", Мартиновић је навео да је он данас озваничн потписивањем директног гранта од стране ЕУ, који је вредан 5.500.000 милиона евра.
"Та средстава ће ускоро бити расположива, али највећи део активности ће се спроводити од почетка наредна године. Наша намера је да у три наше пилот филијале укључимо негде око 4.500 младих људи од којих ће око 1.200 њих бити укључено у директне финансијске потицаје", истакао је Мартиновић.
Како каже Мартиновић, према подацима НЗС-а најтраженији на тржишту рада у Србији су тренутно инжењери из области из области информационих технологија.
"Програмери, инжењери грађевине, машинства, фармацеути, лекари са специјализацијама, дакле ту постоји нека врста веће тражње, у неким деловима и дефицита, али наравно има дефицита и у области профила са средњом стручном спремом, као што су различите врсте грађевинских радника, зидаре, теслари, оператери на ЦНЦ машинама, вариоци, траже се и медицинске сестре, возачи, магационери, продавци, туристички радници, угоститељски радници", објаснио је Мартиновић.
На питање колико у Србији има радника из иностранства и у којим областима се најчешће запошљавају, Мартиновић је навео да је ове године издато око 23.000 радних дозвола, као и да су страни странци највише запослени у области грађевине.
"Највише долазе из Руске Федерације, НР Кине, Турске, Индије, Кубе, али има их и из земаља региона, попут Северне Македоније, Албаније и БиХ, навјише су запослени и ангажовани у области грађевине, тамо где је дефицит радних места", изјавио је Мартиновић.
Мартиновић је у вези са плановима НЗС-а до краја године рекао да се интезивно ради на спровођењу прогрема гаранција за младе.
"То је за нас велики изазов, припремамо одређење апликације и портале који треба да обезбеде младим људима да се региструју и пријављују, радимо на модернизацији и дигитализацији наших услуга у складу са неким новим техничко-технолошким трендовима, настављамо све ове прогреме који су регулисани акционим планом за запошљавање", закључио је Мартиновић.
