У "Мишљење Фискалног савета на Нацрт Фискалне стратегије за 2024. годину са пројекцијама за 2025. и 2026. годину" наводи се да квантитативни циљеви Стратегије предвиђају смањивање фискалног дефицита са три одсто БДП из 2023. на 2,2 одсто БДП у 2024, па затим на 1,5 одсто БДП у 2025. години.
После тога, како је наведено, идентичан дефицит од 1,5 одсто БДП задржао би се и у 2026. години.
Фискални савет препоручује влади да буџетски дефицит у 2023. умањи на око два одсто БДП, уместо три одсто БДП, а у наредним годинама на 1,5-1,0 одсто БДП.
Стратегијом је, такође, предвиђено смањивање учешћа јавног дуга у БДП-у са 55,6 одсто (на крају 2022. године) на 51,9 одсто на крају 2026. године.
"Иако је овај смер фискалне политике неспорно добар, Фискални савет оцењује да је Стратегија могла и морала да предвиди амбициозније уравнотежење јавних финансија", наводи се о документу.
Фискални савет наводи да у реформском делу Стратегије нису добро препознате све важне политике којима би се унапредиле јавне финансије и да Стратегија, на пример, не препознаје да је потребна издашнија и ефикаснија социјална политика.
Изостављене су такође и потребне реформе: пореског система, здравства, просвете, одабира и управљања јавним инвестицијама и друго.
Фискални савет наводи да је по питању енергетских јавних предузећа, као што су ЕПС и Србијагас, Стратегијом направљен одређени искорак, јер се најављују озбиљније реформе и инвестиције у ова предузећа.
"Међутим, нешто конкретнији планови за то још увек су у изради", навео је Фискални савет.
