Иначе, интересантно је то да пројекат за повезивање двеју обала у урбанистичким плановима града постоји још од шездесетих година прошлог века. Нацртом плана обухваћено је грађевинско подручје, површине око 15 хектара, у Новом Саду и Сремској Каменици, које обухвата Булевар Европе, од Улице Тоне Хаџића до планиране раскрснице Карађорђеве улице са државним путем на сремској страни.
Осим на Генерални план Града до 2021. године и актуелне планове у окружењу, нацрт плана се ослања и на услове надлежих институција, као и на Генерални пројекат с претходном студијом оправданости новог моста преко Дунава, који је коштао 24,6 милиона динара, с ПДВ-ом. Тај посао је на тендеру Градске управе за грађевинско земљиште и инвестиције почетком прошле године поверен „ДБ инжењерингу” из Београда и фирмама „МХМ пројект” из Новог Сада, „Геом” из Београда, као и „Градис бироу за пројектовање” и „Понтинг инжењерском бироу” из Марибора.
Траса моста прелази преко Рибарског острва и Каменичке аде и на сремској страни се завршава на потесу „Боцке”. Концептуалним оквиром ће, између осталог, бити дефинисати мост с приступним саобраћајницама и пешачким и бициклистичким стазама, као и његово повезивање с Телепом, Лиманом, Каменичком адом и Рибарским острвом.
Макета новог моста, који би требало да личи на суседни Мост слободе, представљена је средином месеца на Рибарском острву, недалеко од места где је планирано повезивање две обале, односно бачке и сремске стране града.
Градоначелник Милош Вучевић тада је изјавио да је реч о важном пројекту, те да је неопходно хитно решавање имовинсо-правних питања, експропријације земљишта, као и могућност посебног уговарања финансирања и пројектовања истовремено, те скраћивање рокова и поједностављивање процедура. Он је рекао да о величини пројекта говори и чињеница да је потребно око 11 милиона евра за имовинско правне односе и то без имовине Покрајине и Републике, која се исто налази на том делу. Градоначелник ја напоменуо и да је разговарао са представницима неколико светских компанија, које су заинтересоване да учествују у реализацији овог пројекта.
Булевар Европе се, на новосадској страни, завршава двотрачном кружном раскрсницом, у коју се уливају још и Булевар патријарха Павла (некадашњи Сомборски булевар), Улица Ћирила и Методија и продужетак Булевара цара Лазара. Од те раскрснице до обале Дунава, са новосадске стране је махом неизграђен простор на ободу Телепа и Лимана 4, осим у делу Улице Симе Матавуља и дела на ком је касарна Војске Србије. Ти објекти су, како је наведено, у веома лошем стању.
План предвиђа да све обухваћене површине буду јавне намене, за саобраћајнице, зелене и водне површине. Како је наведено, поједини делови налазиће се у унутар заштитног појаса одбрамбеног насипа, па ће димензије зоне заштите и услови уређења даљом разрадом нацрта бити прецизније дефинисани. Укупна траса требало би да буде око 2,6 километара и подељена је на две деонице - прву дужине око 0,9 километара, од Улице Тоне Хаyића до 1300 каплара, док друга, дужине 1,7 километара, обухвата мост и приступне саобраћајнице, од 1300 каплара па до Карађорђеве улице у Сремској Каменици.
Генералним пројектом начелно је дефинисана траса и изглед моста, односно просторна ограничења, те намена и коришћење земљишта, концепција и тип раскрсница, саобраћајни токови и друге карактеристике, које ће касније представљати основу за идејни пројекат. По планској документацији, нови мост између Шодроша и Сремске Каменице, у продужетку Булевара Европе, предвиђен је за кретање моторних возила, аутобуса, за теретни саобраћај, али и за пешаке и бициклисте. Планиране су најмање по две коловозне траке у оба смера, као и двосмерне бициклистичке стазе и тротоари.
Осим са наставком Булевара Европе, мост мора бити повезан и са булеварима Патријарха Павла и Цара Лазара, улицама Хероја Пинкија и Иве Андрића, те планираним наставком Булевара деспота Стефана, односно Улицом 1.300 каплара, као и наставком Симе Матавуља. План предвиђа и нове саобраћајнице које ће повезати Рибарско острво и Каменичку аду, а на том подручју директан приступ мосту имаће само бициклисти и пешаци.
Преко моста, за сада, није планирано повезивање бачке и сремске стране водоводног и канализационог система. Одвођење атмосферских вода с предвиђено је преко мреже у Дунав, или у канализациони систем Новог Сада, с тим што је пре упуштања атмосферских вода у Дунав, неопходно њихово пречишћавање на сепартатору, како би се спречило загађивање водотока.
Будући да се мост на бачкој страни укршта с насипом прве линије одбране од високих вода, услове ће дати “Воде Војводине”, а даљом разрадом плана биће сагледана и могућност измештања. По подацима ЈП “Урбанизма” кота круне одбрамбеног насипа је 81,6 метара надморске висине, а уз приобални појас Дунава, ширине десет метара од обале ка насељу, мора остати слободан простор, проходан за тешку грађевинску механизацију, за одржавање обале.
Урбанисти наводе да је реализација последње, пете етапе Булевара Европе, на деоници од Булевара патријарха Павла и новог моста, до планиране раскрснице Карађорђеве улице с државним путем ИИА-119 (Хрватска – Беочин – Сремска Каменица), један је од предуслова за унапређење уличне мреже у граду. Изградњом новог путног правца, односно западне обилазнице око Новог Сада, створили би се услови за пуну функционалност Булевара Европе, који ће се, када пета фаза буде завршена, протезати од ауто-пута Београд–Суботица на северу до Лимана 4 на југу.
План генералне регулације моста у продужетку Булевара Европе могуће је погледати до 13. јула, сваког радног дана у ЈП “Урбанизам на Булевару цара Лазара 3, као и на сајту тог предузећа, затим интеренет страници Града и Скупштине и у шест месних заједница. Примедбе и сугестије у писаној форми, заинтересовани могу доставити Градској управи за урбанизам и грађевинске послове у Школској улици 3.
Јована Вукашиновић
