За оцену премије ризика за земље у успону, попут Србије, најчешће се користи показатељ ЕМБИ (Emerging Markets Bond Index). Подаци о ЕМБИ, на бази еврообвезница у доларима, које прати и објављује Ј.П. Морган за Србију доступни су од априла 2005. године, истиче се у анализи.
Ако се упореди кретање овог индекса, са глобалним ЕМБИ и EMBI Europe, може се закључити да се премија ризика Србије до почетка 2014. године углавном кретала изнад просечне премије ризика за све земље у успону и европске земље у успону, а да се од 2014. године налази испод њих.
Такође, може се видети да премија ризика Србије до 2014. године готово у потпуности прати кретање глобалне и европске премије ризика (коефицијент корелације био је 95 одсто), а да од тада веза између домаће и глобалне премије ризика више није тако јака (коефицијент корелације мањи од 50 одсто), наводи се у анализи НБС.
При томе, када је глобална премија ризика порасла у периоду светске економске кризе (2008-2009) и кризе јавног дуга у зони евра (2011-2012), премија ризика за Србију расла је и више од просека за земље у успону, што је указивало на мању спремност инвеститора за улагања у Србију.
Премија ризика за Србију се готово у континуитету снижава у периоду од краја 2012. године, тако да је на крају 2019. године она била снижена за 372 поена (са 391 на 19 поена), што представља и највеће снижење међу земљама региона, истиче се у анализи.
Премија ризика Србије на крају 2019. године била је за 258 поена нижа од композитног глобалног индекса ЕМБИ Глобал, што говори да је сада улагање у Србију, према оцени инвеститора, знатно мање ризично у односу на просек земаља у успону.
У истом периоду, глобална премија ризика земаља у успону, и европских земаља у успону налази се на нешто вишем нивоу него 2012. године, што указује на то да су смањењу премије ризика Србије у највећој мери допринели домаћи фактори, пре свега остварена макроекономска стабилност и смањена интерна и екстерна неравнотежа, истиче се у анализи НБС.
