Грађевинарство је сектор где недостаје највише радне снаге, али исту муку имају и послодавци у: туризму, угоститељству, пољопривреди, као и они који се баве разним врстама превоза.
Лане је у Србији издато више од 35 хиљада радних дозвола странцима, па је све чешћи увоз иностраних радника погурало предлог Закона о изменама и допунама закона о запошљавању странаца. Намера је да се њима поједностави процедура запошљавања страних држављана и да се ублажи проблем недостатка радне снаге.
Званични подаци о којима су медији извештавали показују да је прошле године у Србији радило 35.147 странаца, што је за око 12.000 више него 2021. године. Од тог броја њих 5.919 су жене. Највише радних дозвола издато је држављанима Кине, на другом месту су Руси, потом Турци па Индијци. У Србији су радили држављани Северне Македоније, Украјине, Италије, Румуније, Босне и Херцеговине и Црне Горе.
Они су били ангажовани на пословима из области грађевине, угоститељства, али и ИТ индустрије.
По последњим подацима Републичког геодетског завода, након раста у последњих неколико година, продаја некретнина забележила је пад у првом тромесечју 2023. године, али је новчани промет износио 1,6 милијарди евра и већи је за 2,6 одсто. У Београду је број купопродајних уговора опао за 13, у Новом Саду и Нишу за 25 одсто. Најскупљи квадрат у Новом Саду је 3.479 евра, док је просечна цена новоградње 1.723 и већа је у односу на прошлу годину, када је просечна цена била 1.505. Модић каже да по броју издатих грађевинских дозвола не би требало бити већих осцилација у грађевинском сектору, односно и даље ће бити потребе за радницима. С друге стране, могуће је, каже, очекивати благо појефтињење квадрата како у Новом Саду тако и у осталим градовима у Србији.
Разговарајући с радницима из Турске који раде месецима на новосадским градилиштима, сазнајемо да су овде дошли због бољих дневница, док има и оних којима је Србија успутна станица.
- Овде сам пола година. Задовољан сам условима. Имамо смештај, храну и редовну зараду. Посла има доста – каже један од радника из Турске, који није желео да се његово име помиње у новинама.
Осим одласка из земље, један од разлога недостатка грађевинских мајстора је и мањак жеље за образовањем у том смеру. Све је мање младих који уписују занатске смерове. Синдикалци, с друге стране, страхују од прекомерног запошљавања страних држављана. Између осталог, траже да радници из иностранства не чине више од 10 одсто запослених у предузећу.
Председник Синдиката грађевинарства Војводине Јосип Модић истиче да је потребно да инострани радници раде под истим условима као и домаћи, да немају дампинг цене, које би обарале дневнице наших радника.
- Свесни смо да наши радници и овако одлазе. Још ако би се обориле дневнице, дефинитивно би сви наши квалификовани радници, који су у могућности, отишли у иностранство – каже Модић.
Према његовим речима, радници из Индије и Бангладеша долазе у Србију јер је у њиховим државама плата мања од овдашње.
- Неки долазе овде јер им је то успутна станица до Немачке и других земаља Европске уније, где је зарада већа од ове у Србији. Реч је о неквалификованим и маље квалификованим радницима. Међутим, доста су квалитетни и вредни. Радници из Турске и Албаније су изузетни мајстори за кровове и они највише планирају да иду даље за државе Европске уније. Тренутно је велика потражња за скоро свим занимањима у грађевинарству, поготово за тесарима, армирачима, зидарима и физичким радницима - каже Модић.
С. Аничић Илић
