Како је Танјугу речено, НБС неће да коментарише одлуке судова, али истичу да су отворена за стручну и озбиљну дискусију, као и сваку врсту помоћи ради решавања тог питања у циљу заштите интереса корисника и очувања стабилности финансијског система.
Ставови клијената и банака о томе имају ли банке право на наплату тих трошкова потпуно су супротни, али су, наводе у „Ефективи”, судови већ донели више решења у корист грађана. С друге стране, из НБС-а наводе да је и Врховни касациони суд заузео став да „банка има право на наплату трошкова и накнада банкарских услуга, па одредба уговора о кредиту којом се корисник кредита обавезује да банци плати трошкове кредита није ништава под условом да понуда банке садржи јасне и недвосмислене податке о трошковима кредита”.
Дејан Гавриловић из „Ефективе”, која се бави заштитом банкарских клијената као потрошача, тврди да банке те трошкове наплаћују незаконито, за шта је потврда и то што је судовима поднето много тужби.
– Нека јавност онда сама каже на чијој је страни закон ако судови пресуђују у корист грађана – каже Гавриловић.
Неке банке су већ после првостепених пресуда исплаћивале новац и у питању су мање суме, што се тумачи тиме да на тај начин желе да избегну принудно извршење. До тога би могло доћи ако би у другостепеном судском поступку изгубиле спор и пресуда постала правоснажна.
По Гавриловићевим речима, трошкови обраде кредита наплаћују се процентуално и крећу се од 0,5 одсто до 1,5 одсто износа кредита код стамбених зајмова, до чак 15 одсто код кеш и готовинских кредита. Он сматра да је нејасно у чему се огледа трошак банке при обради кредита и да би банка клијенту приликом наплате требало да објасни да је обрада коштала, рецимо, толико и толико папира, струје, тонера...
– Није логично ни ако један клијент узме кредит од 1.000 евра, а други од 10.000, па банка првом наплати 20 евра, а другом 200 – јер се не види зашто је толика разлика за обављање посла – каже Гавриловић.
Сасвим другачије о том проблему мисле у НБС-у и Удружењу банака Србије. НБС у саопштењу достављеном Танјугу истиче да је Законом о заштити корисника финансијских услуга прописано да уговор о кредиту мора да садржи врсту и висину свих накнада које падају на терет корисника. Истиче се и да је важно указати на то да накнаде и трошкови у вези с реализацијом кредита, као што су трошкови обраде, праћења и администрирања кредита, које банка наплаћује од корисника, улазе у обрачун ефективне каматне стопе.
У УБС-у кажу да банке немају никакву дилему о томе да су накнаде за трошкове обраде кредита законите, те да у прилог томе иде и више закона и одлука надлежних органа, а пре свега одлука НБС-а о јединственом начину обрачуна камата и Закон о заштити корисника финансијских услуга, а такав став заступа и Европски суд правде. Додаје се и да је кључно то да је банка клијента упознала с тим трошком у тренутку склапања уговора, као и да су трошкови били транспарентно исказани као део ефективне каматне стопе. Кажу и да је Србија једина где је у току кампања за подизање тужби против банака иако се накнаде за ту услугу наплаћују и у другим земљама. Накнада за банкарске трошкове постоји у банкарској пракси и у међународним релацијама, па, рецимо, држава приликом задуживања код међународних институција плаћа и накнаду за трошкове.
Такође, наводе да је законска обавеза банке да те трошкове јасно предочи кориснику у предуговорној фази, односно искаже у понуди, да би корисник на транспарентан начин био упознат са свим трошковима који падају на његов терет. Уз то, банке су дужне да ефективну каматну стопу обрачунавају на јединствен прописани начин ради поређења истоврсних понуда различитих банака. Тиме се обезбеђује да клијент сагледа све обавезе и трошкове које би могао имати.
НБС је с аспекта заштите корисника финансијских услуга, законима прописао да су банке обавезне да корисницима дају потпуне и јасне информације и објашњења о условима који се односе на уговор о кредиту. Из НБС-а подсећају на то да у ставу Врховног касационог суда стоји и да ти трошкови кредита могу бити исказани у процентуалном износу и наплаћивати се само кроз обрачун ефективне каматне стопе. Тај суд је, кажу у НБС-у, такав став заузео и тумачењем одредби Одлуке о јединственом начину обрачуна и објављивања ефективне каматне стопе на депозите и кредите, која важи од 2006. године, а којом су детаљно дефинисани трошкови одобравања кредита и обавеза да се сви искажу кроз обрачун ефективне каматне стопе.
Д. Млађеновић
