Улога Владе Србије и Националне службе за запошљавање, како истиче Зоран Мартиновић, директор НСЗ, јесте да пронађу равноправан однос између тражње и понуде, али и да сачувају постојећа радна места.
- Према последњој евиденцији НСЗ, 570.000 људи показује интересовање за посао, али послодавци, с друге стране, и даље не могу да пронађу адекватну радну снагу. Зог тога желимо да обучимо одређени број људи како би могли да обављају посао за које постоји потражња. Када су у питању послови са високостручним образовањем, највећа потражња је за инжењерима информатике, електронике, електротехнике, грађевинарства, машинства, лекарима са специјализацијама, фармацеутима, професорима физике и математике. Када су у питању занати, потребна је радна снага у грађевини, области туризма и угоститељства, возачи, радници обезбеђења и неговатељице – објаснио је Мартиновић.
НСЗ већ неколико година обучава незапослене за неке од дефицитарних занимања. Незапослени са евиденције НСЗ који више година чекају на посао, уколико га заиста желе, пристају на преквалификацију или доквалификацију, а има и оних који се “чврсто” држе своје струке и одбијају понуду државе да лакше и брже дођу до радног места.
Највеће интересовање незапослених влада за бесплатну информатичку обуку, па се тако у последњем позиву пријавило 7.859 кандидата! Дакако, после тестирања и селекције, које подразумевају психолошко тестирање и познавање језика, велики део њих ће отпасти, а колико ће их заиста бити обучено знаће се наредног месеца.
Намењено приватном сектору
Током трајања програма обуке за потребе послодавца, НСЗ учествује у финансирању трошкова обуке у складу са расположивим средствима и прописима за доделу државне помоћи, а највише са 100.000,00 динара по раднику, односно полазнику. Прво учешћа у реализацији програма обуке на захтев послодаваца може да оствари онај послодавац који припада приватном сектору и има план усавршавања запосленог са предлогом извођача обуке.
За преквалификацију и доквалификацију постојећих незапослених за неки од дефицитарних заната – бравара, вариоца, возача, зидара, тесара, армирача, заваривача, књиговођу, кувара па чак и за конобара нема у довољном броју. Због тога је НСЗ ове године први пут увела могућност да послодавци своје запослене преквалификују за неко друго занимање. Другим речима, да својим радницима који могу да раде и други посао осим оног на којем су запослени омогуће обуку која ће их квалификовати за радну снагу коју им треба, а коју не могу наћи на тржишту рада.
Сами послодавци су у анкети коју је спровела НСЗ истакли да би се увек пре одлучили за готовог радника који има праксу и старијег од 50 година, него за младог, неквалификованог или неискусног на којег треба да потроше неко време да би га обучили за рад. Као сметњу да то учине, послодавци су навели да на њихов трошак пада терет преквалификације, а они нису у могућности да то финансијски поднесу. Због тога је НСЗ први пут одлучила да послодавцима уз субвенције омогући да постојеће раднике преквалификују.
Менаџерска вештина и напредна информатика
Области обучавања радника за које послодавац може поднети захтев НСЗ су менаyерске вештине и знања, усвајање напредних информатичких и језичких знања, техничко-технолошке обуке које су заправо стручно занатска знања и вештине. Обуку може спроводити јавно признат организатор обуке, односно извођач мора имати лиценцу издату од стране надлежне институције Србије.
Директор НСЗ Зоран Мартиновић објашњава да и поред тога што се послодавцима ове године први пут пружа могућност да своје запослене преквалификују за неку другу област, интересовање није задовољавајуће.
- Интересовање за ову врсту обуке није велико, да ли зато што послодавци нису упознати са овом могућношћу обуке или просто добро погађају профиле које запошљавају. Најлакше је обучавати оне који имају формално образовање у одређеној области, а сложеније су обуке када се прелази из једне области рада у другу. Међутим, постоје квалитетне обуке и за нека једноствнија занимања – објаснио је Мартиновић.
На сајту НСЗ наводи се да је циљ обуке за потребе послодавца за запосленог јесте стицање додатних знања и вештина потребних за обављање послова и радних задатака са циљем задржавања запослења код тог послодавца. Обука се реализује ради посебног или општег усавршавања запосленог радника. Значи, стицање додатних знања и вештина њему намењених, који кроз обуку обезбеђује компетенције, односно стиче недостајућа знања, способности и вештине које нису преносиве или су то ограничено на друге приврене субјекте или делатности. Послодавац који има до пет запослених има прво да у обуку укључи једног радника, газда који запошљава од 6 до 14 радника има право на обуку два запослена, а онај који запошљава 15 или више радника има право да у обуку укључи раднике чији број не може бити већи од 20 одсто од укупног броја запослених.
Пре неколико дана НСЗ је изменила јавни позив за учешће послодаваца за преквалификацију запослених увођењем нове обавезе за газде. Прописано је да послодавац у програм обуке може укључити радника који је запослен на неодређено време у трајању од најмање 6 месеци пре подношења захтева за учешће у финансирању обуке од стране НСЗ.
Љубинка Малешевић
