Истраживање ПКС, рађено на узорку од скоро 1.700 компанија, показује да већина испитаника на почетку 2023. године очекује наставак одрживих услова за пословање, и то 63 одсто пословних субјеката наспрам 37 одсто који прогнозирају смањење. Међу компанијама које су изразила оптимистичне прогнозе истичу се представници комуналних делатности, саобраћаја и енергетике, док највише стрепе анкетирани представници дрвне индустрије и туризма.
Како је наведено, раст трошкова инпута, код 71 одсто компанија у четвртом у односу на трећи квартал 2022, изазива одређену дозу забринутости. Цене готових производа и услуга повећало је 38 одсто анкетираних, док 58 процената испитаника није мењало цене.
Како истичу привредници, ниже цене ресурса кључни су фактор ефикаснијег пословања и искоришћености капацитета.
Анкете показују да међу привредницима постоји умерени оптимизам када је у питању први квартал 2023. године у погледу кретања извоза тако да четвртина испитаника очекује раст, 52 одсто исти ниво, а 23 одсто смањење извозних активности, а да стабилну ситуацију очекују и увозници, наводе из ПКС.
Када је реч о инвестицијама, анкета показује да 57 одсто компанија које планирају нове инвестиције у 2023. години, а да чак 88 одсто процењује да ће имати повећан или исти обим улагања и то највише у увозну и домаћу опрему, грађевинске објекте и земљиште.
Како наводе из ПКС-а, крајем прошле тако и почетком 2023. године, запосленост у Србији је стабилна, а 93 одсто испитаника не очекује смањење броја запослених.
Компаније које су учествовале у јануарској анкети ПКС запошљавају више од 265.000 радника, у 2021. годину су оствариле 26 милијарди евра пословног прихода, а према подацима Управе царина у четвртом кварталу 2022. године су достигле робни извоз вредан 9,3 милијарде евра, 28 одсто више у односу на исти период 2021.
Око 17 одсто компанија из узорка имају страни оснивачки капитал. ПКС наводи да је привреда Србије, као водећа на простору Западног Балкана, остварила је раст привредне активности у четвртом кварталу од око 0,4 процента, што је након један одсто у трећем кварталу показатељ осетног успоравања привредне активности у другом делу године. На основу тих података се може рећи, наводе из ПКС, да ће укупан раст БДП у 2022. години, када буду коначни сви подаци, сасвим извесно бити у циљаном интервалу Народне банке Србије између два и три одсто, односно око 2,3 процента.
Међународне финансијске институције, као што су Светска банка и ММФ, су током 2022. године кориговале наниже првобитне пројекције раста БДП Србије па тако у 2023. години очекују раст 2,3 одсто и 2,7 одсто респективно.
Подстицаје државних институција и локалних самоуправа користило је 16 одсто анкетираних привредних субјеката.
С друге стране чак 80 одсто испитаних је рекло да располаже са довољно средстава за оптимално финансирање пословања.
Д. Млађеновић
