Тада ће се знати и да ли ће сви пензионери, а има их 1,7 милиона, у новембру добити 5.000 или 6.000 динара бонуса. Лане је било 5.000, иако је данима најављивана хиљадарка више. Министарство финансија прави рачуницу и његова је последња, пошто нико не жели да наруши достигнуту економску стабилност државе.
Више од 700.000 сениора чије су принадлежности умањене 2014. Законом о привременом уређивању начина исплате пензија, верује да привременост истиче 31. децембра ове године и да ће им након тога чекови бити враћени на пређашње стање, али су чињенице сасвим другачије.
У том закону нигде не пише рок до када важи. Јесте 31. децембар 2017. помињан у предлогу тог акта, али након што су га посланици Скупштине Србије усвојили, у „Службеном гласнику” тог датума нема, већ се само каже „док траје финансијска консолидација”. Она још увек није завршена, што је потврдио и ММФ, који не спори да је протекле три године урађено много, па чак и више од очекиваног, али додаје да још има много посла.
Да је у праву „Дневник”, који је први указао на то да законски акт не садржи рок важења, потврђује и републички посланик ПУПС-а Момо Чолаковић. И он наглашава да нада близу 750.000 пензионера којима је чек 2014. умањен 22, односно 25 одсто, нажалост нема законско покриће.
„Као и за сваки други закон, Скупштина мора донети одлуку ако се он укида“, каже Чолаковић.“О томе се још није причало, али сматрам да је време да им се узврати за оно чему су допринели у последње три године.“
Он истиче да пензије треба да прате раст плата, и додаје да, уколико се постигне договор с ММФ-ом, тај закон може престатити да важи, а ако не, држава треба да пронађе најбоље решење. Пошто је српска власт „обзнанила” да ће она донети одлуку о повећању пензија, а ММФ о томе бити информисан, али не и питан за одоборење, она треба и да „пресече” докле омрзнути Закон ваља примењивати.
За разлику од Чолаковића, који верује да још има времена да се измени постојећи закон, председник Удружења синдиката пензионера Милорад Вујасиновић не верује да ће од Нове године чекови бити враћени на старо јер се новцем који је узет од пензионера годишње буџет пуни с око 200 милиона динара.
„Биће повећане само онолико колико власт мисли да треба“, сматра Вујасиновић. „Наше удружење је тражило састанак с премријером и Министарством за рад, а пошто нам нису одговорили, одлучни смо да идемо даље. Чим Уставни суд Србије одговори на нашу иницијативу, коју смо поднели још 2014, позитивно или негативно, идемо у Стразбур.“
Пензионерима чији су чекови Законом умањени саветовано је да сами поднесу тужбу. Неки су се већ обратили судовима, како су им адвокати саветовали, мада се може радити и о годинама, стекли су право да им се надоканади оно што им је протекле три године узето. Сами адвокати свесни су тога да држава јесте гарант исплате пензија, које су лично право, али и могућности да у тешким економским временима у складу с могућностима ограничи исплату.
Јер, шта би се догодило да је држава наставила исплату чекова колики су били 2014, а идуће године рекла да више нема новца за пензије? То се деведесетих година прошлог века већ догодило, кад су пензионери, уместо новца, добијали бонове за хлеб, уље, шећер… Данашњи би се с тим тешко помирили јер често својим новцем издржавају целе породице. Између два зла, држава је, чини се, изабрала мање па се потрудила да пензионере чији су чекови до 25.000 динара заштити, док су онима с већим примањима она умањена 22, односно 25 одсто преко тог лимита. Јесу неки од око 750.000 пензионера „ускраћени” за неколико хиљада динара, али могло се догодити да износи буду и много већи.
Љубинка Малешевић
