Највише се траже радници металске струке и често се у самим иностраним огласима не тражи више од основне школе и сертификата за одређено занимање на којем имају радно искуство.
Проблем није у томе што европске државе траже наше раднике – тако је било и претходних деценија – већ у томе што се највише траже струке које су и у самој Србији дефицитарне. Тако, док се српски вароци траже широм Европе, послодавци у Србији запошљавају раднике из Румуније, Турске па и Индонезије. Но, и поред тога, потреба за зантлијама свих профила на српском тржишту је и даље велика.
Недавно је кладовско бродоградилиште, у којем је просечна плата 900 евра, расписало конкурс за 60 мајстора-варилаца. Било је пријављених кандидата, али када су почели разговори с њима, на запрепашћење директора те компаније Миленка Леповића, од тога вајде није било.
– Невероватно, али истинито! – истакао је Леповић. – Када смо већини заинтересованих казали да очекујемо да се сутрадан у шест сати ујутру јаве на посао, већина је одговорила да им је „превише рано да устану у то време”.
Током октобра с евиденције НСЗ-а брисано је укупно 45.325 незапослених. Од тог броја, због запошљавања и других активности с евиденције је скинуто 22.231 лице, а због непридржавања законских одредби у тражењу послова 17.421. Дакле, разлика између запослених с евиденције НСЗ-а и оних који су током прошлог месеца брисани због тога што се нису придржавали Закона о запошљавању је 4.810 у корист оних који су добили радно место.
Сличну причу имају и многи други послодавци у Србији који радницима дају веће плате од просечних, али мање од оних које добре занатлије могу зарадити у иностранству. Но, у иностранству одговор који дају у Србији не пролази, нити би с њим добили било какав посао. Јер, тамо добро плате, али за радно време, рано или касно, много или мало не питају. Оно што мора да се уради – мора, и ту поговора нити преговора нема.
Чињеница је да део незапослених који су на евиденцији НСЗ-а одбија понуђене послове. Неки управо из разлога што им се не устаје рано, неки због тога што посао и не траже већ су на евиденцији из неких других разлога, пре свега социјалних, а има и оних који немају праксу у занату који су завршили па као такви и не могу да се запосле.
Да је то тако, говори и податак из Статистичког билтена НСЗ-а, из којег се види да је само током прошлог месеца 20.633 незапослених брисано с евиденције незапослених због тога што се нису придржавали законских обавеза, а једна од тих обавеза је да се јаве на конкурс у којем се тражи њихова струка. Од тих 20.633 брисаних, чак 17.421 је скинут с евиденције због тога што се неоправдано није јавио или одазвао на позив организације за запошљавање која је желела да или понуди посао или продужи статус. Прошлог месеца НСЗ је забележио 49 лица која се нису јавила послодавцу којем их је служба упутила и самим тим нису ни добили посао, иако су могли. Уз то, 142 незапослена су прошлог месеца одбила додатно образовање и обуку, 42 је одбило да прихвати понуђено учешће у програму активних мера запошљавања.
С друге стране, подаци из Статистичког билтена НСЗ-а показују да су од њих послодавци само у прошлом месецу тражили, али не обавезно и нашли, 27 возача виљушкара, десет помоћника машинског инсталатера, седам помоћника водоинсталатера, затим 194 бравара, 164 електромонтера инсталација и машина, 61 металоглодача, 53 електрозаваривача, 35 тесара, 61 столара за монтажу, опремање и одржавање... Колика је потражња за занатлијама на домаћем тржишту најбоље доказује чињеница да је прошлог месеца од НСЗ-а тражен само по један специјалиста ургентне медицине, доктор наука – индустријско инжењерство, магистар архитектуре, организатор трговинског пословања –специјалиста маркетинга...
Љ. Малешевић
